Marketing
Ubojita olovka
Bilo je u tim ratnim godinama krasnih prijateljstava i trenutaka koji su svojom posebnošću ostali duboko u sjećanju. Svoje mjesto u tim sječanjima imaju Mirko i Skenđo.
Skenđo, društvenjak, kome je društvo uvijek bilo potrebno i uvijek je bio centralna figura. Javljao se tekstovima u nekoliko časopisa. Svagdje ga je bilo. Nije moglo proči ni jedno javljanje tevea iz Rijeke ili Gospića a da njega nije bilo u kadru ili za mikrofonom. Jednostavno se svagdije našao, kao da ima stotinu dvojnika. Znali smo reči da se plašimo i riblju konzervu otvoriti da ga ne ugledamo.
Mirko, moja Opozicija, bio je poseban na svoj način. Stara komunjara koja misli svojom glavom. Znao je reči: "Ja sam vječita opozicija. Sada su tvoji na vlasti i sada sam komunjara, a kada moji dođu na vlast tada ću biti uz tebe i njima biti opozicija."
Ljudi moji kako je on volio pričati i slušati sam sebe. Naši su razgovori tekli ovako: Ja počnem temu i onda tek tu i tamo stignem povremenojavascript:%20void(0); upasti u riječ.
Legosmo jedno veće negdije oko 11 i poče prića, njegova beskonačna. Prekinem ja njega i kažem: Ovako Opozicijo. Ti ćeš pričati do pola noći, a onda ja pet minuta. Složi se on i nastavi dalje pričati. Točno u pola noći prekinem ga i kažem da je sada mojih 5 minuta. Ležim i šutim a on se vrti u krevetu, sve u licu pocrvenio od muke. Pa daj počni već jednom, vrisne on, a ja gledam na sat i kažem: još je moje vrijeme! Mislim da je tih mojih 5 minuta tišine bilo njegovih najtežih 5 minuta u životu.
A sada o olovci, kada je već u naslovu. Sjedimo jedno veće i kartamo briškulu i trešetu. Okasnilo, a već se nešto i popilo. Počne zajebancija ko je koga prevario na kartama. Digne se Skenđo od stola, izvadi pištolj iz zajebancije i kaže Opoziciji da će ga upucati!
A moj Opozicija ustade na pomalo nesigurne noge, polako teatralnim pokretom izvadi iz džepa olovku, prisloni mu na čelo i kaže: "Za tebe ubiti meni je dovoljna samo olovka!"
Često se sjetim te olovke i Skenđinog pogleda. Pa neka još netko kaže da olovka nije najjače oružje.
Sretoh moga Opoziciju prije jedno 7 godina u jednom riječkom lokalu. Pili smo uz stare uspomene. Hvalio se kako je napokon dobio riješenje za mirovinu. Nedugo nakon toga čuo sam da je umro, nije dočekao ni prvu isplatu.
Laka ti zemlja Opozicijo moja. Često kada uzmem olovku u prste sjetim se tebe.
Post je objavljen 21.11.2012. u 11:39 sati.