Marketing
• Caffe "Oblomov" - Napokon održan, dugo očekivani SPAK! •
Sinoć sam se nalokala domaće kafe,
bila sam veoma tužna i slomljena
pa sam otišla u caffe "Oblomov"
setila se da je SPAK veče
i da će biti otvoren mikrofon za
sve one koji bi hteli da podele
svoje dubokoumne misli
sa ostalim ljudima ovog sveta
i da će gomila ljudi biti tamo..
Bili su tu uglavnom matori ljudi,
koji su me gledali u čudu,
zajedno sa drugaricom M
koja je krenula sa mnom..
Maltretirale smo ljude sa filozofijom haosa
i glasnim smehom, a onda
u jednom trenutku, otišla sam na binu..
Improvizovali su neki Jazz,
a ja sam upalila mobilni i počela da čitam
svoje misli naglas..
Videla sam mora kako se sudaraju
I mladu zver kako ispija dugu, imala sam samo
nevidljiv zatvor volje i sećanja,
moj jezik je postao ključ i razvalila sam sva vrata,
te sam govorila u šiframa..
Narod je bio u čudu,
sve u fragmentima pomešano
narod je bio izbezumljen,
pogotovo te fine pičke
koje su me pre tri minuta
gledale sa predrasudama
radi dredova..
Nakon četri minuta M me napušta
i ja ostajem sama,
naručujem još jednu domaću kafu,
kao i po običaju, jako zaslađenu,
palim pljugu za pljugom i tresem se..
Gušim se u samom dimu cigareta,
gledajući u mali prsten grančice
na desnom kažiprstu..
Niodkud mi se skuplja, retka
vodica u ustima, "ma nemoguće" razmišljam..
Odjednom povraćam! Sama, u nadi
da me niko nije video i čuo, kad odjednom
čujem razne glasove oko sebe, koji govore: "Kako si?"
"Si okej?" "Evo, doneću ti čašu hladne vode!"
- Pomislih u sebi šta se dešava, govoreći: "Da, da,
dobro sam.."
Vraćam se za svoj sto, na kome stoji upaljena
mirišljava sveća koja mi je zapravo sve vreme
zadavala mučninu, ali su svetla prigušena,
ništa ne bih videla, pa bih se kao dvorska luda
saplitala o kablove zvučnika i mikrofona..
Sedim i ne verujem šta ljudi sve govore,
kakve misli imaju i šta dele sa ostalim,
nepoznatim, jezivim svetom!
Onda pogledam samu sebe
i padam u ogromnu depru..
Znači, sedim sama, sa romantičnom svećom
koja mi obasjava pola lica, pijem tri domaće, jake
kafe, palim pljugu za pljugom, gledam oko sebe
dobijam inspiraciju za pisanjem, pa krenem
da se blamiram i šaljem svoje misli daleko
od logike i kapiranja sa druge strane..
Plaćam račun, oblačim se, skupljam stvari sa
stočica i odlazim..
Post je objavljen 05.11.2012. u 21:07 sati.