Marketing
DIŽE SE!
Zvrrrr...... zvrrr....
- Molim?
- Ma šta moliš, aj movi se ako misliš šta poslikat!
- Jeste oplimali?
- Zamalo.
I tako, mjenjam uobičajeni raspored, nešto preskačem, oblačim čizme i krećem put grada. Pretpostavljem da je Ladislav i ovde ostavija tragove. Prva stanica je drveni most. Vidim da se preko parka ne može ali se može na most.
Kažu da je znatiželja ubila mačku. A mene je znatiželja skoro zaustavila na mostu. Dok sam poslikala nekoliko slika plima se još više podigla i stoj ti moja Čiovko na mostu.
Ma da ne bi.
Zavrnem nogavice i hop hop, priskočim i prošetam priko mora.
Kiosci su poplavljeni, dođem do mesnice sve pomalo gacajuć po moru.
- Vidi, vidi.... diže se!
- A dobro da se bar nešto diže!
Komentiraju dva penzića.
Nasmijem se i produžim brzo kroz kalete do rive. More se povuklo sa rive i ostavilo šporkičasti trag.
Brodovi i baluni.
A triba poć vidit i kakva je situacija u Čiovu. Na pojedinim mistima more je još uvik po cesti. Puzavica i kolona su pod morem, a na cesti brdo smeća.
Čini mi se da nam more vraća svu našu šporkicu i tuserariju.
Post je objavljen 02.11.2012. u 08:12 sati.