Marketing
Daj čokoladu ...
... rekao je patuljak na ulazu u dvor.
Čokoladu ?
Da, ovu koju nosiš u torbi !
Može, baš sam izašla iz muzeja čokolade.
Zvončica mu pruži čokoladu, a on je propusti u dvor.
Podigla je glavu dok je ulazila i ugledala čudesan prizor ...
Ušla je u veliki uređeni vrt i poželjela prošetati po njemu.
Sa najviše točke vrta, pucao je predivan pogled na grad.
Negdje, u tom gradu, tražili su je prijatelji, ali ona nije znala kako do njih doći.
Mislila je ... samo malo da prošetam, malo se odmorim, pa ću ih sutra potražiti ...
Danas ne mogu, jako sam umorna i gladna ...
Put ju je vodio kroz čudan prolaz. Na kraju puteljka ugleda malu kućicu,
sličnu onoj patuljaka i Snjeguljice.
Dvoumila se bi li prošla njime ili ne, ali na koncu, već je padao mrak,
pa se osvrnula, bacila pogled na osvijetljeni dvor
i produžila prema patuljkovoj kući, pogleda kroz prozor i ugleda divan prizor.
Dobro je, nema jabuka, pomislila je dok je jela. Onda je legla na maleni krevetac i usnula ...
Sanjala je da leti i da se vraća kući.
Zvončice ! Zvončice ! Daj, probudi se !
Cijelim putem spavaš, dosadno mi je voziti u tišini !
Prenula se iz sna i shvatila da je u autu. Je li sve bio san ?
Zavukla je ruku u torbu i izvukla čokoladu.
Istu onakvu kakvu je dala patuljku ...
Kraj.
Post je objavljen 28.10.2012. u 08:01 sati.