Broj "samica" je, generalno gledajući, u porastu. Za dokaz te tvrdnje, nije niti potrebno nešto detaljno zavirivati u surove statističke podatke. Dovoljno je površno preletjeti novine, naročito ženske ili se jednostavno ulogirati na neku društvenu mrežu. Zajednički nazivnik svih njihovih "kuknjava", mogao bi se sažeti u konstataciji da, jadne, ne mogu pronaći "srodnu dušu", da stalno krivo izabiru partnere ...
One koje se još nisu udavale, prepričavaju svoje "samo što nisam" veze, u trnovitoj potrazi za "pravim". Rastavljene razglabaju o tmastoj instituciji braka koji ih je gušio. Uglavnom, sve isti klišeji. Dovoljno je samo preletjeti tekstove okom i već je sve jesno...
I onda, jednom, u trenutku očaja ili teške depresije, kad se po desettisucaiprvi put probude u praznom krevetu, dođu na briljantnu ideju da pošalju upit, glede svog problema, nekom ženskom časopisu. Tamo, naravno, dobivaju dubokoumni odgovor neke profesionalne sveznalice, eksperta za veze koja se btw. nekoliko puta rastajala, osobe koja doma nema "ni kućeta ni mačeta", pa čak ni biljku (eventualno plastičnu) - a kamoli muškarca, ili je jednostavno - lezba ...
Slična šema vrijedi i za kave ili slična druženja. U pravilu, sugovornice su u istoj kenji, sa istim problemima. Jedino što im uspjeva, jest da se nadopunjuju u sarkazmu, dijele rupčeke za plakanje i rade promet birtiji u ovoj crnoj recesiji ...
Praktično riješenje postavljene problematike se ne nadzire, polako se mire slikom da budu u "zrelim" godinama okolo hodale s mačkama i pesima, sa svakakvim čudnim šeširićima na glavi, postavljajuci si pitanje - gdje je greška? Istovremeno, poznati ženski jal, budeći se, počet će postavljati neka zatomnjena pitanja. Kak to njih dva mogu bit skupa? Kaj ona vidi u onom kretenu sve ove godine? Kak on, tak feš, može biti s tom neuglednom glupačom?
Analiza, samoanaliza, samopsihoanaliza, postaje trnovitija i bezobzirnija u usamljenim besanim večerima, ali uzrok problema se ne nadzire ...
Prvo i osnovno - lažu vas!
Pumpaju vas u svim sredstvima javnog obraćanja, jeftinim ljubićima, da tražite sličnog! Vi, naravno, indokrtinirani, postavljate to pravilo kao osnovni kriterij. Navodno, morate imati isti gastronomski, muzički, umjetnički ukus. Morali bi se isto kužiti u iste stvari, završavati jedno drugom rečenice, sinhrono razmišljati, voljeti iste poze u krevetu ...
Ma nemoj! Mora da je jako zabavno živjeti sa sobom u špiglu, navodno. Ako vam se i dogodi takva veza, ubrzo ustanovite da vas "guši", da vam veza postaje teška i pomalo naporna. Nakon nekog vremena, sukladnost više i nije tako zabavna. Voljeli biste imati malo vremena za sebe, ali nema šanse, vaš partner je stalno tu da vam "pomogne". I živite život "u kutiji". Možda i naslućujete da postoji svijet i izvan "kutije", ali vam nikako ne dopire do mozga da ste se, u stvari, izborom osudili na kolotečinu. Prekidate vezu i tržite nekog još srodnijeg - za popizdit!
Prvo pravilo magnetizma, fizika u osmogodišnjoj školi, vas uči da se plus i minus, različitost, privlače! Samo različitost mišljenja može iznjedriti napredak. Ako dvoje misle isto, nema nikakvog pomaka. Osuđeni ste na intelektualnu i afektivnu klopku života u "kutiji", ne razumjevši temeljnu zabludu. Jedino, što bi vam, možda, trebalo biti na približnom nivou, jest ono što popularno nazivamo općom kulturom. To vas postavlja u poziciju ravnopravnih sudionika u razgovoru, s ujednačenom "težinom" izgovorenih argumenata.
I to je to, sve ostalo je duda varalica ...
ps. Post je napisan za blogersku "Round Robin" zanimaciju, a inspiriran stvarnom diskusijom na nedavnom blogerskom derneku...:)
Post je objavljen 17.10.2012. u 13:40 sati.