Ja tu pišem riječi koje nitko ne želi niti izgovoriti, ok, za sve čovjek mora imati neki razlog...ja sam sretan što postojim, što svaki dan otkrivam koliko je život lijep i tu slavim te spoznaje na ovaj neki svoj način. Danas sam čitao o onom frajeru što je probio zvučni zid u slobodnom padu. Eto i on slavi život, na svoj način. Svidio mi se taj njegov skok jako, skočio je i probio zvučni zid bez obzira na to što se mogao zapaliti, ne znam jel se mogao zapaliti ili što ja znam, slomiti, mogao je pokupiti neku pticu u letu....evo, to je razlika zašto ja slavim tu i razmišljam o sitnicama koje su u tom nekom planu njegovog skoka vjerojatno odmah eliminirane, možda ne bi ni osjetio da je proletio kroz pticu u letu.... a on tamo skače s ruba svemira. Baš oraspoložio, dapače, to mi je genijalna vijest i nadam se da će takvih bećara biti što više, ne moraju svi nešto skakati, nek svaki odradi svoju stvar.....bitno je da i ja odradim svoj dan najbolje što mogu, brrr, opet mantram. Ali što sada, nekada je mantra možda potrebna. Najvažnije je biti zadovoljan sam sa sobom.
Post je objavljen 14.10.2012. u 22:37 sati.