Prijatelji su super svi ih imaju,uvijek pomognu u nevolji ali isto tako s njima barem ja sam radila puno smiješnih stvari koje su bile strogo čuvane tajne u tom trenutku,ali sad ću vam ispričati jednu meni podosta zanimljivu
Bilo je to prije kojih godinu dana kad sam još bila mlada hmmm dobro i sad sam ali ok,išli smo u školu kad smo ja i moja frendica vidjele oglas za prijavu u novinarsku grupu.Ja kako jesam inače malo lijena nisam htjela ići ali moja frendica je bila sigurna kako je to super idea a ja ko ja sam rekla ok ne misleći kako bi to moglo biti loše.Naravno osim što se kad smo se upisale ispostavilo da je to više posla nego što smo mislile bilo je tu još nešto. A to da su naše neprijateljice bile tamo i to je bio kaos živi prije izlaska časopisa svako bi uništavao i sabotirao tuđe članke e sad inače je to bilo ok sve dok nismo mi napokon izgubile živce kad su uništile naš članak (prvi koji nismo kopirale s interneta ili zamolile nekog da ga nam napiše) e sad naravno nismo htjele to isto napraviti pa smo odlučile napraviti nešto jako interesantno i našle smo jedinstvenu priliku na izletu u dugu uvalu na tjedan dana i naravno i kad smo na izletu mi smo morali imati nastavu najbolje od svega.Ali od hotele do te škole bilo je puno hodanja pa smo išli s biciklom sunce prži a mi s biciklom uh to nije bilo lijepo,ali da ne skrećem s teme i odlučile smo im vratit tako da im malo sabotiramo vožnju.Naravno to je teško napravit iz dva jednostavna razloga
1. ne znamo ništa o biciklima
2. A još važnije one se ne miču s njih
Ali eto smislile smo plan uzele smo nekakav odvijač i rastavile im bicikle dok su bile u nekakvom umnom razgovoru s jednom frendicom o tome gdje su najbolji popusti u gradu. A to sam saznala u jednom drugom događaju koji nije imalo veze s ovim.I tako one one sjele i počele se vozit a mi za njima.I tako se vozimo i vozimo i već si mislimo da smo krivo nešto napravile i taman kad smo već se maknule s te teme same se začuje nekakav spljoš u moru.I kad smo pogledale bolje to su one bile fino sve mokre i s njih se cijedila sva boja od šminke (tko bi rekao da su tako puno je imale) iskreno smo mi je malo falilo da se počnem valjati od smijeha, a moja frendica bez trka da htio ne napravim jer iskreno mislim da bi nas bacile u more sa zavezanim kamenom oko vrata ali i ona se jedva suzdržavala a kuda ćemo otići jer profa je skužila da je to neko napravio namjerno a ja izgledam sva crvena u licu mislila sam da će nas skužiti 100 posto ali na svu sreću ovog svijeta mislila da mi pozlilo i poslala na obadvije natrag u hotel.Mislim da smo se smijale 3 tjedna tome.I evo to je jedna moja zgoda a ima ih još puno.
tekst je napisala moja draga prijateljica s g+ Sandra, ostavila sam tekst u izvornom obliku. Uživajte čitajući njezinu zgodu, meni se sviđa. Pusa svima.
Post je objavljen 11.10.2012. u 09:59 sati.