Marketing
VOLELA SAM PREDSEDNIKA - Odlomak romana
U delu VOLELA SAM PREDSEDNIKA, kog pojedinci koji su čitali smatraju najboljim u triologiji, Dajana se osvrće na dešavanja u Evropi, raspad Ugarske, uništenje Ruske kraljevine i dolazak komunizma. Lik u delu, lik predsednika Lava je izmišljen, ali je okvir u potpunosti stvaran. Likovi koji se pojavljuju u delu su između ostalog i neki stvarni likovi poput Staljina ili pesnika Sergeja Jesenjina. Radnja se događa na tlu Mađarske i većim delom na tlu Rusije.
Na osnovu dela postoji scenario za film. Delo je dobrim delom prevedeno na mađarski jezik, ali o tome više tokom decembra 2012 godine.
Delo je tragičnog kraja i mnogi ga porede s''Francuskim poljupcem'' književnice Dianne Divernoe
Odlomak romana trećeg u datoj triologiji, najsnažnijeg i najemotivnijeg dela VOLELA SAM PREDSEDNIKA - DAJANA DIVERNO
Sat vremena je provela u krevetu, u spavaćici. Samo je ležala, plakala i prekrila se plahtom preko glave. Zašto ona, pitala se nemoćno, mora da ispašta zbog politike? Zato bi se nju ticali očevi strahovi i bojazni, očeva netrpeljivost prema Čehoslovačkoj, prema činjenici da je lakim potezom sve promenjeno, da je poredak Ugarske zbrisan, da više nisu kraljevina, da je sve to... Bila su to očajna nabrajnja koja joj ni u čemu nisu pomagala.
Začula je kucanje na vratima, ali nije mnogo hajala. Neko je ušao u sobu, ali to nju nije zanimalo.
- Otac mi je rekao kako je vaš razgovor prošao neuspešno!
Bila je to gospođa Janoš, ali Aurora je nije pogledala. I dalje je ležala ispod plahte, skoro nemoćna da se makne.
- Da. Rekao je da ga ni ne zanima šta mislim – reče Aurora.
- Ne vidim razlog zašto histerišeš. Nema smisla i potrebe za tim. Prilika koju imaš u Moskvi je prilika koja..
- Da budem učiteljica četvorogodišnjem derištu! – prekinula ju je.
Majka joj nije odmah odgovorila.
- Jogunasta si i ponašaš se nezrelo. Otac ti želi najbolje. Ksenija je dražesna devojčica koja je, na žalost, ostala bez majke i kojoj je potrbena sva ljubav.
Nastao je tajac, a gospođa Janoš se pitala da li je kćerka uopšte i sluša. Uzdahnula je duboko i premišljala se uviđajući da je bolje da razgovor ostavi i za neki drugi put.
- Da li znaš čija je ona kćerka?
- Ne zaista. Ni ne zanima me! – besno odvrati Aurora i poželi da poklopi uši svojim rukama.
Majka je gledala još par trenutaka prema njoj, a onda je već krenula prema vratima. Okrenula se još jednom i smireno rekla.
- Zove se Lav Ivanovič Beli. Da li ti to ime nešto znači?
Auror stisne oči. Kad bi majka već izašla iz sobe!
- Ne, baš ništa posebno.
Majka je pogledala još jednom i odmahnula glavom. A onda je bila spremna da pođe na počinak.
- Čitava Evorpa zna za njega – rekla je svojim baršunastim i nežnim glasom. – On je predsednik Rusije.
GLAVA DRUGA
- Našla sam neki članak o Lavu Ivanoviču Belom. Rođen je, da lepo piše, u Moskvi, gde je odrastao, gde je pohađao u univerzitet. Govori dva ili tri jezika. Zimus je izgubio ženu na porođaju i čini se kako je on jedna velika ruska nada – govorila je Ana koja je raskrilila novinu ispred sebe zagledana u retke, kao i u lik muškarca s slike. – Nije čak ni ružan, mada nije moj tip. Ima plave ili sive oči, ne mogu da procenim jer je slika crno-bela, kratku kosu, lepe usne i sigurno je jedan od najlepših ruskih političara do sada. Nadam se kako me slušaš, jer ti svo vreme govorim o ruskom predsedniku, a ti si svo vreme na tom prozoru i nemaš sluha čak ni prema tome da se okreneš i baciš pogled na ovu novinu – bio je to prekor, ali s razlogom.
Naizad se u belom trioku, Aurora okrene prema svojoj sestri i priđe novini koja je bila razastrta na stolu. Pogledala je tekst i na brzinu je prešla pogledom preko slike....
Post je objavljen 05.10.2012. u 06:40 sati.