Marketing
Lipa jesen dalmatinska
Opoštenija nam se deveti misec. Istina, dikod po noći, a pogotovo ujutro užežin zore, vaja se pokrit laganijon dekon ili barenko stisnit uz najdraže žensko tilo, ali po danu je takva divota da divotnija teško more bit. Ali niko vam neće reć - judi moji, jel vidite ča nam je lipo! Ma pogledajte koji su to šekondi gušti kupat se krajem devetoga miseca u lipomen čistomen moru.
Ali ne! Mi smo takvi inšempjani judi da najviše volimo grintat. Ili nam je zima ili nam je vruće ili nam je vako ili nam je nako. Zato mi je čisto čudno da evo već dvadesetak dan nisam čuja niti jedno grintanje, barem šta se vrimena tiče.
Ma isto, nije mi deveti misec pravi bez trgnje, oliti jematve.
Još od najranijeg ditinjstva berba grožđa mi je ostala u sjećanju ka neki, ajmo reć - emocionalni oproštaj s litom. Tih dana bi dida skinija sa svoga kara drvene stranice pa bi montira duguljastu bačvu koju smo zvali koslata. U koslatu bi ubacivali mošt ili kako smo ga mi zvali mast - kojeg smo mastili odnosno gnječili, u jednoj velikoj bačvi i to odma u vinogradu, čim bi se obralo grožđe.
Dičini je bija najveći gušt mastit makar bi nas svakoga puta izbole ose, a starijima je bilo draže da po grožđu gazaju ženske noge. Nema veze ako bi kojoj progledalo kurje oko, važno da su noge bile - ženske!
U kaleti Put bure, okriće na jugo. U malome portu uz samu rivu stisnule se barke mištana, a vezovi uz mul su rezervirani za naše drage furešte. Sad kad više nije tolika gužva po našim mistima, opet su nam furešti postali dragi. Ma isto vaja bit oprezan. Nisu svi turisti dobronamjerni, ima među njima pravih špijuna. Zamislite kad se oni sad vrate u bogate zemlje velikoga svita pa upoznaju svoje sunarodnjake da je deveti misec u Dalmaciji pet puti lišpji i od sedmoga i osmoga zajedno! Asti rujna!
Kažu neke uvažene čunke da često neki naizgled beznačajan događaj ka na primjer mahanje krilima leptira može nizom uzročno-posljedičnih veza izazvat pojavu uragana na skroz drugom kraju svita.
Znajući za logiku najgorih gangastera današnjice, hm oću reć - trgovaca sirovom naftom koji svaki pa i najmanji povod iskoriste za dizanje cijene crnome blatu, izričito sam zapovidija ovomen leptiru - MIRUJ! Da te nisam vidija da mašeš kriliman! Friga se tebi, lipo kusaš nektar ružmarina, mašeš krilima ka ono nije moj posal, a uragani bjesne Meksičkim zaljevom i rušidu platforme. MIRUJ leptiru!
U zadnje vrime puno grintam da je sve manje našega svita na našemen moru. Zato mi je puno drago bilo vidit jednu lipu šesnu fameju kako su svojon pašarom otplovili pa makar i do prvoga škoja. Tako triba! Plovit se mora, a za ostalo ćemo lako.
Možda na prvi pogled ne izgleda tako, ali paćifiko đir oko maloga mista može bit kritičan za ljubavni odnos. Ja na primjer više volim onago nogu prid nogu uza samo more, a moju dragu neki đava uvik tira kroz kalete. Ma ne znam šta to značajnoga jema vidit unutra. Kuće, garaže, apartmane, nadogradnje, žice, klime, svitleće reklame...
Ajme neću više balit, boje mi ćipajikama zatvorit justa!
Ponistra je drivo a prazi su stine - govori stara dalmatinska pisma i pruža nam dokaz da ni drevni tekstopisci nisu baš uvik bili inspirirani za lipe stihove. Neš ti filozofije napisat pismu od čega je ponistra a od čega su prazi. Evo, da ja danas zapivam - Ponistra je od aluminija obloženog PeVeCe-om, a prazi su od Ytonga, svi bi me popljucali i moja pjesnička karijera bi svršila prin nego ča bi i počela.
Branke za vatropolo izvučene su na kraj. Treninzi su vjerojatno pribačeni na PlejStejšn. Mi smo ipak olimpijski šampjoni i zaslužili smo se malo i odmorit. Uostalom, ni u čemu ne vridi pretjerivat.
I na kraju, mislin se (uvik se pripadnen kad puno mislin) ko zna kakvi nas to gropi i konopi vežu uz ovo more i ovo nebo i naša mala mista dalmatinska ka da na svitu ne postoje puno lipša, puno veća, bogatija i raskošnija...
Nije svako zlo za zlo, ma ni svako dobro za dobro. Puno puta mi je draža kad je siromašna i tuserasta nego kad glumi nešto šta nije. Mi s velikim šoldima nikad nismo znali upravit. Lipo su stari ljudi govorili za one ča bi se usprdecali kad bi na brzinu stekli bogatstvo - vidi ih, opili su se s kruvon!
A eto, pokušat ću ne opijat se. Ni s vinom ni s kruvon. Dvanajst slika bit će sasvim dovoljno za ćutit boje, okuse i mirise lipe, blage i drage dalmatinske jeseni.
Post je objavljen 29.09.2012. u 19:12 sati.