Pregled posta

Frivolni Anđeli I reda

(slika u inboxu)

Šalje mi sliku jučer. Piše...
- Evo, ova ja baš nekako tvoja. Ovako ti pišeš.
Ubodima.


Pa u sljedećem mailu dovršava:
...u sebe.


Gledam kao omađijana u te izvezene riječi iz kojih vire crveni konci odrezanih krajeva... dugo, pa odgovaram:
- Da. Dobro bi tu došao netko tko zna staviti prvi zavoj.
Ako znaš nekog bolničara, javi...


A onda za dvije minute ja nadopisujem svoju misao:
- Ma zaboravi. Ne bi se tu snašla ni cijela ekipa prve pomoći.


- Tebi ne treba medicinska ekipa, nego horde anđela čuvara.
Mislim da te oni gore dobivaju kao napredni test;
ako im ti preživiš odmah skoče u anđeoskoj hijerarhiji.
Ono - anđeo I reda s lentom.



...
Kad me jednom upoznaju, odmaknu se korak dva unatrag i pitaju što nije u redu sa mnom...
Zašto ne izgledam tužno kao moje ranjene priče?
Ja onda recimo kažem da je to zato što imam frivolne anđele čuvare.
Ili nešto tako...
Ne želim da itko sazna da se znam čuvati sama...
da ću od priča koje izgužvam napraviti vlastita krila,


da dok ubadam priče, život kucam iz mjesta gdje je sve moje.