Pregled posta

O ROMANU VILHELM GUSTLOF NA FREKVENCIJAMA RADIO SUBOTICE

(prenosimo deo emisije koju vodi Rudolf Weiss)

Rudolf: Poštovani slušaoci naša emisija se bavi mnogim temama nemačake kulture, običaja i istorije. Ovog puta imamo veliku čast da je u našoj emisiji gospođa Dajana Diverno veoma plodan pisac iz Subotice koja je napisala i nedavno izdala knjigu o najvećoj brodskoj katastrofi u istoriji čovečanstva u torpediranju i potonuću broda pod imenom Vilhelm Gustlof, 30. Januara 1945 godine u voda Baltičkog mora. Brod je spašavao izbeglice, iz tadašnje istočne Pruske koja je današnja Poljska. Na tom brodu je bilo više od 10.000 izbeglica, dece i žena. 30. Januara je ovaj brod sovjetska podmornica potopila i 9.000 ljudi je umrlo na -18 stepeni celzijusa napolju, a voda je bila +2 stepena tako da nisu imali šanse. Od toga su žrtve bili žene i deca. Ovo je bila najgora katastrofa. Kako mnogi za to ne znaju, pa zato što je Holivud jedino kada su govorili i snimali filmove o brodskim katastrofama isticali sudbinu Titanika. Ali ako uporedimo na Vilhelm Gustlofu su udavilo 9.000 ljudi, a na Titaniku 1.400, tj 6 puta više umrlo potonućem Vilhelma Gustlofa, nego potonućem Titanika. Ali to dugo vremena nije bila tema jer su žrtve bili Nemci. Mi znamo da pobednik piše istoriju, ali istina je samo jedna, a nema žrtava prvog ranga i drugog ranga. A naročito ako jer među ovim žrtvama bilo 4.000 dece i žena. Dakle ovo je bila najgora brodska katastrofa u istoriji čovečastva, ujedno i težak ratni zločin počinjen od strane Staljinovih snaga. Staljin je mnogo zla uradio, a jedna od krvavih epizoda njegove vladavine je potonuće broda Vilhelm Gustlof, što je uradila podmornica Crvene amrije. Dakle, ovom knjigom i ovom temom se bavi naša sugrađanka Dajana Diverno koja je naša gošća danas.

Dobro veče gospođo Diverno


Diverno: Dobro veče želim vama i želim svim slušaocima vaše emisije.



Rudolf: Izuzetno mi je drago da smo mogli izgovoriti rečenice, naša sugrađanka – jedna Subotičanka je napisala knjigu o najvećoj brodskoj katastrofi u istoriji čovečanstva za koju mnogi ne znaju. Recite nam kako je došlo do toga da ste se prihvatili ove zaista za sada tabu teme?

Diverno: Jedan od osnovnih razloga je bio taj, kako ste lepo rekli, pobednik piše našu istoriju. Ali mene je zanimalo – Nemačka koja je važila za jednu od velikih sila Evropskih ( a i još uvek je) – iz kog razloga ona nije mogla da kaže šta su Nemci izgubili u Drugom svetskom ratu? I koliki je gubitak zapravo Nemačka imala tokom Drugog svetskog rata? To je bilo neko moje prvo razmišljanje koje me je potaklo na pisanje romana Vilhelm Gustlof. Nedugo nakon toga i tih mojih misli o Nemačkoj i nemačkim žrtvama o kojima smo malo manje znali, malo manje imali priliku da čujemo, sasvim slučajno je na televiziji išla emisija o potopu broda Vilhelm Gustlof. Tada sam shvatila da sve ono što smo možda znali o pomorskim nesrećama i što smo imali prilike da vidimo, na neki način, kao da je bilo ušminkano i nismo imali prilike da vidimo da li je bilo nečeg većeg, i nismo imali prilike da saznamo šta je to zapravo bilo. Tada sam po prvi put otvorila delove koji su govorili o pomorskim nesrećama i zaista brod Vilhelm Gustlof je bio brod koji je s sobom odneo najviše žrtava, nemačkih žrtava, nevinih žrtava i ljudi koji su zapravo trebali naći spas.

Rudolf: Tako je. I zaista nam je drago da vi kao naša sugrađanka odaberete ovu tabu temu, jer ni u Nemačkoj, dobro ste jako primetili, nema puno dela koji se bave ovom brodskom katastrofom. Inače neverovatno kako je Holivud oblikovao istorijsku svest masa, uopšte u zapadnom svetu; jer recimo imamo i primer broda koji nosi ime Goja. Tamo je poginulo 7.000 ljudi a da ponovim na Titaniku 1.400. Malo ko zna da je isto brod Goja potopljen od strane Staljinovih snaga i vojske, gde su bile izbeglice iz zapadne i Istočne Pruske. Ili neverovatno, ono što još dugo nećemo gledati u anglosaksonskim filmovima i dokumentarcima da su, naime brod potopili, zanimljivo kako se o tome ćuti, naime britanski avioni su potopili brod Cap Arkona u Istočnom moru gde su bili zatvorenici. Zamislite ironiju – britanski avioni bombarduju nemački brod koji prevozi 4.600 zatvorenika koncentracionih logora i ti ljudi koji su bili žrtve nacističkog terora, ginu od bombi britanske kraljevske avijacije. Naravno o tome se ne piše niti zna. Da ponovim to je tragedija broda Cap Arcona gde je 4.600 zatvorenika poginulo. Ili recimo, Amerikanci, mi znamo da su oni bacili bombe na Hirošimu i Nagasaki, i da su to apsolutno bili ratni zločini. Recimo, malo se zna da je brod Junior Maru imao 5620 žrtava. Niti o tome imate dokumentarce, niti se o tome uči, niti se o tome piše. Zašto? Pa zato što Japanci su izgubili rat, Amerikanci su pobedili i oni oblikuju svest i oni snimaju holivudske filmove. Titanik ima već jedno 4 verzije filma a teško ćemo videti iz Holivuda film o Junior Maru, japanskog broda gd eje poginulo 5620 japanca. Dakle, neverovatno koliko se prećutkuju neke stvari iz istorije, ali ne prećutkuje svako a tu mislimo na našu autoricu danas Dajanu Diverno koja je rođena 4. 11. 1981 godine u Subotici, i spada u moderne pisce koji s lakoćom pišu odabrane teme i ne retko u svojim delima obrađuje teme od kojih neki dižu ruke. Mnogi, rekao bih ja. I primer je i ova knjiga. Ona se bavi i kriminalistikom, i mafijom i vojskom, a i drugim književnim žanrovima. Dopustite samo da navedem nekoliko njenih dela, inače ova knjiga Vlhelm Gustlof je 11 knjiga Dajane Diverno. Ona je napisala knjigu Marokanska princeza, Vapaj orhideje, Tajne strasti grofice Razaski, Francuski poljubac, Fatalna primsotra, Divlja Džoana, Poslednji sekund za Brašov, Francia csok, Trijanon, Leopard broj 39. Tv (b) orac je brojnih scenarija, pozorišnih predstava, poetskih ostvarenja, i prevođena je na nekoliko jezika. Kada sam čitao ovu rečenicu tvorac je brojnih scenarija.. rekao sam – borac – bio je lapsus koji ustvari dočarava pravu istinu. Vi ste ustvari borac za istinu i recite kako su ljudi reagovali kada su čuli da vi pišete knjigu o propasti nemačkog broda Vilhelm Gustlof?

Diverno: Ne bih rekla da se neki ljudi plaše istine li često doživljavam da sve ono što pišem, što sam doživela s romanom Trijanon i romanom Poslednji sekund za Brašov, na neki način stvara strah kod ljudi. Strah da priznaju prošlost i sve ono što je bilo. Ja bih se sada još osvrnula toliko malo na razgovor o Vilhelm Gutslofu, rekla bih da je kapetan ruske podmornice S-13 Alexandar Marinesko bio taj koji je naredio ispaljivanje tri torpeda. On je rođen 15. Janaura 1913 godine, bio je uspešan podmorničar. S – 13 je inače tokom februara 1945 godine potpila još jedan brod s 3.000 putnika a Aleksandar Marinesko odren heroja Sovjetskog Saveza dobija posthumno 1990 godine. Sovjetska komanda mu je pri proceni rezultata dala odličnu ocenu, pročitala bih jedan deo iz romana kog sam naknadano stavila ali mislim da je veoma bitno. Mnogi ljudi će pamtiti potop broda Vilhelm Gustlf koji se odigrao na Baltičkom moru 30. januara 1945 godine. Imena ljudi koji su bili na brodu se i dan danas čuvaju, iako je jasno kako nisu svi ljudi bili naznačeni na spisku. Od 10.000 putnika preživelo je 1.239 ljudi. Pravi broj preminulih nikad nije bio tačno utvrđen. Vilhelm Gustlof je smatran Hitlerovim super-brodom koji je bio korišćen za ratne potrebe. Od mnogobrojih nesreća koje su se odigrale širom čitavog sveta, potop broda Vilhelm Gustlof se smatra najvećom pomorskom nesrećom svih vremena. Kada sam počela raditi ovaj roman i kada sam ga napisala, jedna osoba koja ga je pročitala, je rekla kako je sve drugo mogla da očekuje, sem da jednu veliku pomorsku nesreću upotpunim s kriminalističkim žanrom. Pošto je ovo ipak na neki način kriminalistički roman gde se 4-5 ljudi susreću na brodu, njihova sudbina se ukršta, neki od njih ginu, neki su preživeli i nastavili život dalje svesni da je noć 30. Janauar 1945 godine bila noć koja je ostavila veliki trag u njihovim životima. Rekla bih da je jako teško raditi ovakve romane i često snagu nalazim u sebi, a često znam i da se molim Bogu da mi pruži snagu da radim po pitanju istine.




Rudolf: I vi ste to i zaista i uspeli. Prejuče je bila veoma uspešna promocija u Art bioskopu Lifka... Tako da je naša sugrađanka Dajana Diverno zaista uspela da razbije jednu tabu temu..



(Deo emisije)



Post je objavljen 24.09.2012. u 11:15 sati.