na prozorskoj dasci stoji čaša s otiskom
crvenog ruža
i šalica
mama je jutros gledala kroz prozor
kroz prozor
u nas
tople je zaobljene bokove prislonila
i sve je već otprije znala
suhim pogledom pomirenja
kazuje
uredu je, uredu
i nitko ne pita
hoće li je pregaziti teški sadržaj
srca
i hoće li slomljena zaplakati
ako nitko od nas ne ode
svi bismo se već s nogu
srušili
vlastite misli zaboravili
prosuli
u ništa otkotrljali
da mama uz prozorsku dasku već nije
ispila gorku kavu
našega jutra
Post je objavljen 19.09.2012. u 11:44 sati.