znaaaaači blogeri, nisam napisala post već desetak dana, pa da vas ne držim neinformirane eto jedan kratak čisto da znate da sam živa.
Mislim da se polako vraćam u normalu. Prošla su tek 3 tjedna, ali ovaj ritam u školama, zadaće, učenje i testovi (da, da, tako je, imam ih najavljena već 4-.-) ne ostavljaju mi baš puno vremena za razmišljanje, a kamoli tugu. Nekako, sva ta težnja i ambicija da budem odlična u obje škole dovele su me do točke da sam postala sposobna isključit sve nepotrebne emocije koje me ometaju u postizanju toga cilja. Nekako, prođem pored njega i jasno, odmah se sva usplahirim, ali sve mi je lakše i lakše ne spuštat pogled i naprotiv, sve ga češće i češće drsko pogledam ravno u prelijepe zelene oči samo da mu pokažem da sam dobro i bez njega.
Zasada mi uspjeva. Okej, još nema ocjena pa mogu trubit da sam odlična koliko hoću, ali hej činjenica je da sam počela kontat matematiku, kemiju i fiziku (!) pa čak i grčki (!!!). To ipak nešto znači ljudi, to ipak nešto znači. U glazbenoj sam uvijek bila odlična, planiram to i ostat, pa i više od toga.
Saznala sam da imam gej frenda:$ on mi je presuper lega, drugi najdraži i nekako mi je baš drago da nisu svi isti, da ima netko drugačiji. Inače ih ne podržavam jer ne smatram to prirodnim ali moj I. je preispravna osoba i voljela bi ga sve i da ima 3 oka i plivaće kožice:)
To je to od mene, zasad. Dobro sam.
Post je objavljen 17.09.2012. u 22:14 sati.