Marketing
KOMODO KUMOVANJE ITALIJANSKE MAFIJE
1. puk legije je odgovoran za administrativne poslove u celoj legiji.
2. puk legije je pešadijski puk lociran na Korzici. U sastavu je 60. lakih oklopnih divizija. Lokacija: Nims, Francuska.
3. pešadijski puk je puk sa najviše odlikovanja u francuskoj armiji. Lokacija: Francuska Gvajana.
4. pešadijski puk je udarna pesnica francuskih oružanih snaga. Lokacija: Francuska i Korzika.
U Legiji niko nije završio obuku, a da više puta nije natopio krvlju sopstvene čarape. Regruti se pripremaju tako da dostignu ritam marševanja od 88. koraka u jednoj minuti.
Rikardo nije bio preterani ljubitelj svakodnevnog ubitačnog marširanja. U roku od dve godine, pamtio je čak četiri teža krvavljenja nogu. Vremenom se privikao na to. Stekao je kondiciju.
Kapetan Džoni je samo klimnuo glavom i rekao:
- Svi smo mi to prošli brate! – a onda bi dodao nešto tišim tonom. – Biće tu i gorih sranja. Preživećeš ti to, Komodo!
Vežbe su bile teške. Razlika između reda guštera i reda zmija je bila očigledna. Rikardo je znao kako je profesor Milano po tom pitanju imao pravo.
Vežbe i obuka reda guštera bila je iscrpljujuća i veoma naporna.Kapetan Džoni je uvek naglašavao kako na vežbama može samo da se prikaže razlika između života i smrti.
- Akcije su stvarnost momci! Vi trebate ovakvim obukama da osetite težinu onoga što tek dolazi. Ali vi ste ljudi i samo ljudi! Ne zaboravite kako je Supermen samo čovek sa filmskog platna. A vi još ne znate da letite! Jasno?
- Naravno kapetane Džoni! – odgovorili bi svi u glas i počinjali obuku koja je ne jednom trajala više od dvadeset i četiri časa.
Prvi period obuke je sadržavao:
1.obuku u korišćenju dugog i kratkog vatrenog oružja
2. obuku u upotrebi ekploziva
3. obuku u korušćenju specijalnog naoružanja i opreme
4. obuku u provaljivanju u razne objekte
5. obuku u veranju
Za razliku od reda zmija čija je obuka trajala šesnaest nedelja, red guštera se u ovome obučavao celih trideset nedelja.
Razmatranje ponašanja i uslova u kome se vojnik trenutno nalazi bio je jedan od ključnih pokretača uspeha u borbi protiv neprijatelja. Biti komandos u svakoj situaciji i svakoj prilici, bio je moto kapetana Arnauda koji i je predavao psihologiju. Rikardo je uživao u njegovim časovima. Podsećao ga je na profesora Milana.
Ne jednom, Rikardo je razmatrao mogućnosti ponašanja i borbe udžungli, na vrhu zgrade, u planini, u pustinji ... Imao je osećaj kakoj e sve situacije ekspertno razradio, još samo da ih iskaže na delu.
- Doći će i to Komodo! – rekao mu je kapetan Arnaud jednom prilikom.
Rikardo je znao da hoće.
- Improvizacija je vrlo bitna! – govorio je kapetan Džoni na času.– Shvatate? Da pojasnim, ipak. Nismo svi isti i svi naginjemo ka različitim oblastima. To je vrlo dobro! Znate zašto?
Odmahivali su glavom.
- Jer je jedan od vas padobranac, drugi se bavi kontrašpijunažom,treći artiljerac itd. Svako svoj posao obavlja perfektno i svi su,,mozgovi'' za posao koji vrše. Ako planirate artiljerijski napad,imate čoveka zaduženog za to, ako ste na neprijateljskoj teritorijii mate svog špijuna. Sa tako raznovrsnom ekipom i grupom može se postići puno, jer su to ljudi koji bez muke rešavaju probleme i spremni su za improvizaciju ... Ukoliko postignete da dođete do mesta u tom timu moći ćete da odete bilo kuda i da izvršite sve zadatke koji su pred vama.
Rikrado se potom osvrnuo oko sebe? Pitao se ko li će pored njega još biti deo tog tima?
Rikardo je pored svakodnevnog marširanja i obuke nekoliko puta išao na različita mesta gde bi im kapetan Arnaud praktično pokazivao sva svoja teorijska učenja. Jednom prilikom su helikopterom bili odbačeni do Sahare i ostavljeni pet dana. Tom prilikom jedan vojnik je umro, a po drugog je došao helikopter i odbacio ga do bolnice. Hrana je bila očajna, svedena na tek pokoju zmiju. Rikardo je izgubio 4 kilograma.
Drugom prilikom u džungli u Kongu, bili su cele tri nedelje.Rikardo je zabave radi ubio tri zmije, koje je potom pojeo i oštricom noža je skinuo sa noge čak četrnaest pijavica.
- Preživljavanje u džungli je jako bitno – govrio im je Arnaud. – zato zaboravite spavanje.
Rikardu je obuka u džungli ostala u lepom sećanju. Pored zmija, hrane je bilo u izobilju.
Trećom prlikom bi cela dva meseca svaki treći dan imali iskakanja iz aviona sa padobranom. Spuštali bi se na određenu teritoriju odakle bi imali određeni termin da stignu do odredišta kog je kapetan Arnaud naznačio.
Prilikom vežbi iskakanja dvojici vojnika se izgubio svaki trag.
U roku od pola godine Rikardo je uspeo da se sprijatelji sa jednim crncem po imenu Nims i onim visokim tipom obrijane glave iz svoje spavaonice. Taj muškarac mu se nikad imenom nije predstavio.
- Dovoljno je samo Ogrličar – stisnuo mu je ruku u znak upoznavanja.
Ne jednom Rikardo se pitao šta li je nateralo Ogrličara da se okrene Legiji stranaca. Beg? Verovatno. Ono što je Rikardo zaključio po pitanju legionara bilo je kako je većina njih imala kriminalnu prošlost. Dolazak u legiju je za mnoge od njih bio beg od zakona izatvora. Ovde ih niko nije okrivljavao za ono što su bili ili što su činili, niti ih je iko pitao išta o tome.
- Legija stranaca vam je zapravo jedna velika porodica – rekao im je kapetan Džoni. – Ovde se ne borite za zakon ili državu, već za prijatelja uz sebe. Jasno?
Rikardo bi se potom upitao kako on većinu ljudi oko sebe može gledati kao braću? U jednoj fazi boravka u Legiji ( prvobitna faza privikavanja) imao je osećaj kako je pomalo lud što je došao tamo. Biloje to nakon prvog krvavljenja čarapa. Osećao se kao da ne spada tamo.Da je sve to pogrešno ... Sve bi lepše bilo u Karabinjerima, dakako. I da su svi ti kapetani i ljudi koji ih obučavaju barem pet puta luđi od pridošlioca...
Legija stranaca je sada bila jedina porodica koju je imao. Ogrličar i Nims su bili njegova rođena braća i on je znao kako će to morati izistinski prihvatiti.
Kasnije se pitao kakav je život vodio Ogrličar? Taj čovek je po Rikardovom shvatanju bio obavijen velom misterije .. Pokušao je par puta načimati tu temu. Uzalud!
Ogrličar bi promrsio nešto u stilu:
- Čemu šoranje po onom šta je bilo!? Toga više nema! Budi dobra cica i zaboravi prošlost?!
Da zaboravi prošlost? Setio se oca i onog pokolja na brodu.
To je bio glavni razlog njegovog opstanka i boravka u legiji.
Post je objavljen 17.09.2012. u 15:40 sati.