Marketing
Pitanja i dalje tutnje...
Autor slike: meni nepoznat
Mogu li dušu razodjenuti do praznine?
Skidati veo po veo, sloj po sloj,
Uroniti u svemir nutarnje tišine
Kad pitanja tutnje, ne znam im ni broj.
Kolike još niti dušu moju vežu?
Svakodnevno pletu veo, sloj po sloj,
Kad poželim udahnut dublje, one jače stežu
Pitanja i dalje tutnje, ne znam im ni broj.
Koliko još oprosta u duši mojoj čeka?
Kao sidra ukopana, a na njima hrđe sloj
Kad poželim poteći, kao bistra rijeka,
Pitanja i dalje tutnje, ne znam im ni broj.
Pokušavam dušu razodjenuti do praznine
Tek što skinem veo jedan, nazire se drugi sloj
A svaki je dio nutarnje tišine
Kojom tutnje odgovori, ne znam im ni broj.
Post je objavljen 17.09.2012. u 08:21 sati.