TEK TAKO, USPUT.....
More tuče u kraj, u škrape.
Sidim.
Razbija se. Kapljice mi lete u lice.
Jugo. Mrsi mi kosu.
I dalje sidim.
Otvaram oči. U sobi kao da je dan. Sijeva. Puše.
Šuška. Grmi, u daljini.
Pa sve bliže.
Otvaram balkon, gledam.
Ćuti se miris kiše.
Zašuškam se, zagrlim kušin.
Klap...... klap.... cinklap.
Uspavljuju me kišne kapi i potmula grmljavina.
Jutros je slika grada suncem okupana.
P.S. Je li netko zna šta se dogodilo sa fotografijama?
Post je objavljen 15.09.2012. u 08:09 sati.