Evo mi ptice na dlanu mi mrtve!
Evo mi perja u šaci mi mekog!
Gledam i šutim, a odjek te žrtve
ne mijenja nebo, tek nemira nekog
ima u meni pa ne znam uzglavlje
naći na zemlji, pa ne znam suzvučje
opravdat' rosno, pa ne znam ni slavlje
doseći zvijezda. A čujem svud vučje
mljackanje šumno u ljudskome biću.
Što li bih mog'o o letu do krova
podneva vrelih poručiti ptiću,
što nače slasti vidika i snova?
Rasuto perje u predvorju znoja,
žalosti moja i ljubavi moja!
Post je objavljen 13.09.2012. u 21:41 sati.