Marketing
I saw sparks.
Ne sviđa mi se prošli post. Toliko mi se ne sviđa da ću napisati ovaj i zamjeniti prošli novim, nadasve sjajnim, pomalo manje depresivnim, i u tom pomankanju depresivni misli neću razmišljati o depresivnim mislima, i sve te depresivne misli o kojima sam razmišljao imat će manje smisla jer ću manje obraćati pažnju na njih, kao agresivni klinci u osnovnoj školi koje ignoriraš u nadi da će oni igorirati tebe te da ćete tako u nadasve sretnom neznanju jedni za druge komotno prošetati svojim smjerovima. Kako to obično biva, a biva tako obično, agresivni klinci zaslužili su pošteno svoje ime, te su u obrani ovoga napada na njihovu muškost i agresiju mojim prolaskom, strmopizdili svoje nadasve retardirane navike ka mojoj koja je udarila bijegom, i jednako tako depresija trči zamnom, ne znajući zapravo zašto no poprilično sigurna da će je stizanje k meni nekako učiniti boljom ili posebnijom. Trčim ja tako trčim, znam pogledat iza sebe tu i tamo i vidim je, zbunjena neka stvar pomješanih intencija i konfuznih ambicija, razbacana preko koraka kao stampedo slonova u sahari ka prvoj lokvi, i kad je ugledam tako bježeći od nje, i kad nam se pogledi sretnu, nekako nam je jasno da niti ja znam kako trčim nit ona zna zašto. Imamo nekako dojam da kad bi sjeli negdje na puteljku kraj osnovne škole i odmorili, disajući glasno stisnutih koljena, kako se niša zapravo ne bi dogodilo. Mogli bi smo komotno nastavit trčati nakon kratkog odmora. Takav nekakav odmor bila je katalist za prošli post. Konzekventno prošloj rečenici zabavljam se sa riječju katalist. Fora neka riječ.
Post je objavljen 30.08.2012. u 21:44 sati.