Bivša cimerica koja me izvrijeđala kao nikada nitko. Bez ikakvog pravog razloga, ali kao što kaže prijateljica; ponekad je bitnije tko govori od onoga što govori. Par komentara na račun izgleda od cure koja ima 100 kg i 20tak godina. I ono što je izvukla, a toliko je bolno i morala je znati da ću na to poludjeti. Ja izmišljam probleme. Rekla sam joj da mi je umro tata ove godine, to ne može biti izmišljen problem. Na to je ona rekla da je dno spominjati svog oca u tom kontekstu. Da je on bio draga osoba i nije kriv za moj karakter.
Nikada, ali nikada nisam poželjela golim rukama udaviti nekoga, oderati kožu sa njega i još štošta. Mislim da mi je bila pri ruci u tom trenutku da bih bila u stanju napraviti to.
Koliko lud, glup, bezosjećajan i odvratan moraš biti da nekome kažeš da nije dostojan spomenuti svog pokojnog oca?
S kakvim sam to stvorom živjela godinu dana?
Ono najgore od svega...pokoju uvredu sam joj i vratila. Onako bijesna, zaista nije ni čudo, iako su moje bile daleko od tog nivoa. Jesam, nazvala sam je gadurom i rekla da odjebe.
I pitala se što bi tata rekao na tu svađu? Mislila da mu ne bi bilo drago da se s nekime svađam.
Znam da ne bi. Čovjeku koji se ni sa kime osim sa nama unutar obitelji nije porječkao.
A onda ugledam ljubičasto obojani yugo na parkingu. Koliko još ima yuga u gradu? I to baš ljubičastih, onakvih kakvog je tata želio? Yugo sa srcem zalijepljenim na staklu.
I znam da bez obzira na sve, tata je uz mene. I volio me i voljeti će me čak i kad otpisujem iz života ljude koji u njemu ne zaslužuju svoje mjesto.
Post je objavljen 30.08.2012. u 10:40 sati.