NAJKRAĆI MOGUĆI SADRŽAJ
Lažni branitelj Mile Daglas upada u šibensko poglavarstvo i pravi još neviđenu talačku krizu u povijesti šibensko-kninske županije…
Al, ajde…vrijeme je da se i u Šibeniku nešto događa…
R.I.P. – ROBERT DUVALOVIĆ
Beskrajna kolona šutke je hodala po Kvanju (Kvanj-šibensko groblje-op.a.).
Nebo crno od tmastih oblaka.
Ucviljenoj Smilji Duvalović slike su, kao u nekoj izmaglici, prolazile pred očima.
Posrtala je u rukama starijeg sina Hrvoja i kuma Save iz Kranja (k'o gume…ahahaha).
Kćer Danica je, skupa s obitelji, trebala doletjeti iz Švicarske, ali je čekala jeftiniji let pa su nakon pet dana čekanja, žalovanja i pustih promenada Duvalovići popizdili i odlučili sahraniti Roberta bez te kravetine.
Zato se dan prije sahrane skupila uža obitelj i preko skajpa su je svi zajedno poslali u jednu krasnu pičku materinu.
Klaus je nosio vijenac i plakao.
Iako svi znamo da nije imao nikakve veze sa ovom tragedijom strahovito ga je pekla savjest.
Bilo kako bilo, nema više Roberta Duvalovića.
Heroja.
Tužan jecaj trube raskrvario je i najtvrđa srca.
Na sahrani je bila cijela krema policije.
Koliko je inspektor Duvalović bio omiljen svjedoči i podatak da je među tisuću nazočnih bilo sigurno više od dvadeset ljudi koji nisu nikad bili članovi šibenskog HDZ-a…
Roberte, nek' ti je laka zemlja!
A sad se vežite!
Ubacujemo u petu brzinu!
SAČU VAN JA REČ DVI TRI O ESPLOZIJI U POGLAVARSTVU…
Mile Daglas je, rećemo, bija koma budale al ja isto mislin da nije bija u stanju zaklat kokošu a kamol ubit čovka.
Ka je ošinija rafalćinu u Kurčinu ja mislin da je on to napravija jer se usra a kad mu je do mozga došlo šta je napravija mislin da je tad monentalno poša zbogon.
A sve te godine kako je tija ič u invalicku penziju on je valjda toliko toga izlaga, izmulja i nasra da je biče uspija i sam sebe uvjert da je bija u ratu.
I zato ka mu je oni ripaš od policajca viknija bija si ti u ratu moj kurac to ga je izbacilo iz takta do kraja..
Uglavnon on je izvadija bumbe jer se malo tija kurćit i jer je tija prestrašit Duvalovića.
E sad, na nos mi se poseri, ali ja mislin da ih on ne bi bacija, ali zapravo ko zna. Najćudnije je to što kad ih je vrtija po rukan onda se čula ta esplozija nedi doli.
Jenostavno je nešto puklo u pizdu mile matere a forzen…forčeniz….forizeni…forcafjume…ma oni ki dođu ka je sranje gotovo pa onda posiplju one praškiće i slikivaju ni do danas nisu svatili šta je puklo.
Dal kotlovnica di je cetralno, dal je Mile kupija falši esploziv pa ga stavija nedi pa puklo samo o sebe, dal ga je sam sklopija pa nešto zasra, dal se oni specijalac ki je uša kroza zadnju ponistru iša ubit jer ga je dan prije ostavila žena…
Iteresantno je meni da je to grunilo baš ka je on izvadija bumbe.
Uglavnon karik če kasnije pasti na njega a ja znan sto posto da blekurina za tu esploziju ni kriva ništa jer san na svoje oći vidija.
NEKOLIKO MINUTA POSLIJE EKSPLOZIJE…
Pedesetak čađavih policajaca je zaleglo i uspješno su izbjegli leteće stolice, stolovi, stolne lampe, prozore, printere, daske za rezanje slanine, male plinske rešoe, uokvirene tuđmanove slike, kogule za kavu, luksuzne monografije o Šibeniku, prazne gajbe, vibratore s nastavčićem za anus, boce s rakijom ….i pitaj Boga što je sve letjelo po zraku.
Kad se dim malo razišao jedan po jedan su se počeli oprezno dizati s poda, a tad se začula škripa kočnica.
Svi su se makinalno okrenuli prema policijskom furgonu i sa strahopoštovanjem gledali kako izlazi jedna pokidana boroleta u kojoj je bila šporka i gvaljava, neoprana noga sa debelim žutim noktima, a odmah za njom i druga.
''Filip Latinović!'', uzdahnuli su kao da će ova drama biti riješena istog trena.
Gledali su u njegovu znojnu majicu 'Žuja je zakon', njegove škarama odrezane traperice, ali toliko kratko da su mu se vidjela jaja, njegova crna koljena, njegove naborane i zadebljane pete, izuzetno dug nokat na malom prstu, debelu zlatnu kadenu, kapu 'Hrvatske šume' i bocu kaltenberga u desnoj ruci.
Gledali su u Boga!
Duvalović mu je prišao i zagrlio ga najjače što je mogao:''Filipe brate, spasi nas!''
Ovaj je preko Robertovog ramena pogledao leš nezavisnog zastupnika Kurčine prekriven onim zelenim muhama govnjarama, pogledao je prozor vijećnice u kojoj su bili taoci, pogledao je krov na kojem je Pjotr sa malom križnom kacavidom pokušavao odvidati leću na ciljniku, pogledao je prema ostalim krovovima gdje su bili snajperisti, a onda je potpuno mirno i trezveno zapitao Duvalovića:
(Latinović i dalje rasteže samoglasnike, ali smo ih radi lakšeg praćenja teksta skratili)
''Jesi li provjeril dal čimbenik terorističke radnje ima morda HPB?''
''Hrvatsku poštansku banku?'', zapita Duvalović.
''Ne, glupane! Heart-pressure breaker! Vidi se da ne'aš blage o terorizmu!''
''Je li to nešto za mjerenje tlaka?''
''Za mjerenje moga pimpeka, bedak jedan! Vidi se da nikad nisi čul za legendarnu akciju kad sam 1974. lovil meksičkog kralja kokaina Felipea Carambe Sordina Santinela Miguela Espinoze de Santosa! Onda sam zbog HPB-a izgubil više od dvadeset ljudi.''
''A šta je to hapebe, Filipe, jebeš mi pokojnu mater ako znam?'', iznervirano će Duvalović.
''Vidiš, Roberte'', reče Filip i muklo podrigne od kaltenberga,'' ja znam da je za te ovi Mile Daglas totalni kreten, ali on ti spada vu one psihopate koji gube noći i noći sklapajući eksplozivna sredstva prema šemama koje je skinul sa interneta. Mogu se kladit da je po gradu na bar još pet šest mjesta stavil minsko rasprskavajuće komponente koje će biti aktivirane ako mu tlak bude skočil preko granice koju je sam odredil ili ako ga ubiješ pa mu stane srce. HPB-heart pressure breaker, understand?
Da skratim, ako govno budeš ubil ili uhitil pa mu skoči tlak il ga strefi šlog po gradu će ti biti mrtvih na lopate. Šibenik će ti postati hrvacki Nagasaki. Ima li ko cigaret?''
''O…jeben te robijo…'', procijedi Duvalović.
DEBORAH DAGLAS
Odjednom je iz mase znatiželjnika (koji su se prvi put rastrčali, pa sramežljivo izvirivali, pa se vratili, pa kad je puklo se opet rastrčali, pa se vratili, pa se treći put rastrčali, pa se vratili…znate kako to znatiželjne ovce već rade…dok ne zarade metak…)
izašla uplakana plavokosa štraca ogromnih sisa i velike guzičetine odjevena u strukiranu bež majicu na Miroslava Škoru.
''Gospodine…'', obrati se ona Duvaloviću,''…ja…ja…ja sam Milina sestra…''
(DA JE OVO TV SAPUNICA U OVOM TRENU BI SIGURNO KRENULE REKLAME ILI ODJAVNA ŠPICA, ALI BUDUĆI DA MI NISMO PIZDE SA 'RTL'-a ili 'NOVE TV' IDEMO ODMAH DALJE.)
''Molim Vas dajte mi Vaš megafon, ja bi mu tila nešto reći!'', rekla je kroz suze.
Duvalović joj je pružio megafon bez riječi.
''MIIIILEEEEEE!'', krikne Deborah.
''Malo tiše, tuko! Probila si mi uši!'', opomene je Duvalović.
''Mile, to sam ja Deborah, tvoja sestra! Izađi i predaj se! Brale, umire nan mater!''
Tu je zastala jer se od suza skoro zagušila.
''…piturivala je onu škuru na šufitu što ti govori da ti napraviš ima dva miseca i kad je na vijestima čula što se desilo, zamantalo joj se i pala je kroz ponistru u vrta. Pala je na onu 'rpu staroga željeza šta si ga tija vozit na otpad. Brukvetina joj se zabila niti deset centimetri od srca. Slomila je ključnu kost i rebra …likari joj se bore za život…Šta si to napravija majmune jedan! Trutino lina neradnička! Ti i takvi ki ti ste sramota za hrvacke branitelje.…''
''Ma on je branitelj moj kurac!'', rekao je onaj uvijek isti glas, a Duvalović mu je prstom na ustima dao mot da zašuti.
''Izađi, skuvala sam ti paštašutu!'', završila je Deborah.
UNUTRI ….
Mile je uzeja mobitel, nešto je malo traška i nazva neki broj.
Na mišici je ima ono crno šta ti doktorica zamota kad ti mire tlak a na malon ekramćiću se vidlo kako mu kuca srce. Gornji mu je bija stošestipet, a donji osamstipet. To je valjda ti zajebani hart prešr brejker o kome su kašnje pričali.
Svi su politićari plakali ka godine, a moj ćača se tiho molija Sveton Anti.
Mile je nazva sestru.
''Alo!'', javila se Deborah.
''Daj mi Duvaloviča!'', reka je.
Robert je primija celularni uređaj.
''Izvoli!''
''Slušaj me, ja iman izič van! Uzeču taoca, držaću mu gan na glavi i bude li me ko ružno pogleda razniću mu mozak!''
''Onom ko te ružno pogleda ili taocu?'', zapita Duvalovič posprdno.
''Samo se ti zajebavaj s menon! Slušaj! Oču da me vanka ćeka auto! Zvaču te na ovi broj za jedno pet minuti i ne daj van bože da bi me ko pratija i… kupite nan nešto za pit.''
ŠIBENSKI MAD MAX (5-6 MINUTA POSLIJE)
Mile Daglas je nogon izbija štok i vrata poglavarstva i izaša na svitlo dana.
Livu ruku mi je zamota oko vrata a desnon mi je gurnija uzi duboko u ustin i ćutija san se ka da pušin tanki željezni kurac.
Grglja san i dolazilo mi je rigat.
I suze su mi tekle o gada.
Sralo mi se ali mi se šupak previše stisnija o'straja.
Trijeset automacki pušak je zaškljocalo, a Duvalovič je rukom da znak da ji svi spuste.
Ja se nisan ni opira i trza i bija san isto jako ponosan na se.
Dok smo bili gori ovi je gad prvo bija zgrabija nesritnu Mariju a ova mu se o straja izrigala, popišala i posrala ispri nog, a onda san se ja diga i zapiva iz sveg glasa:''Ako treba Miiiileee moooooj, evo primi zavjet moooooooooj, uuuzmi život od mene pa ga podaj njooooooooj!''
On ju je onda gurnija i zgrabija me ka da san maška.
Išli smo prema furgonu a na sicu su bila dva mlaka radlera.
I to ono najgore govno od jabuke.
Pjotr Puškin je bija ljut ka pas jer mu je (na našu sriču) puška bila cila rastakana.
Da je bila cila jebeš mi mater ako ne bi od puste želje da kokne Milu bija ubija šest sedan ljudi.
Došli smo do auta a onda je Mile pogleda priko ceste na bencinsku pumpu i zasjale su mu oći.
Prvi put san ga vidija kako se zlobno cereka.
…….
Par minuti kasnije oteja Ininu cisternu krcatu nafte.
Jurili smo ki dibljaci, razbijali parkirane aute i vozili se van grada.
Mile je desnon rukon drža volan a livu je gurnija kroz ponistru i svima redon pokaziva srednji prst.
'Jebite si mate', budale! Prisešće van ovi dan, ne zva se ja Mile Daglas!', dera se iz petnih žil.
Na vr komandne ploće je stavija jeno pet šest kili trintirinti…tirintiti…tritinituliotiti…trinitrotoluola…tientija što bi u kombinaciji s onon puston nafturinon bila prava atoncka bomba.
Ja san se malo opustija i u jednon trenu toliko nasra da su me ta pusta govna ispo mene digla jeno pet šest centimetri o sica. Tad se Mile podrignija od smrdeža i po stoti put procidija:
''Šibenik će danas postati Pokojnik, a ti, govnaru, prestani srat' jer mi se zamuljalo u štumku! Ako ti se sere - reci!''.
Na Narodnon radiju je tuta forca reva Dražen Zećić:''Oj groblje, groblje ti bašto zeleeeenaaaaaa…''
Duvalovič i Filipović su sjeli u auto i krenuli u potjeru života…
U ZAVRŠNOM DIJELU OVOG RATA ŽIVCIMA OD PUSTIH EKSPLOZIJA MOŽDA STANU ČAK I ONI VELIKE VJETROELEKTRANE IZNAD ŠIBENIKA.
MIRIS KRVI, BARUTA I BENZINA ĆE SE RAŠIRITI BLOGOM.HR!
DEFINITIVNO NAJDESTRUKTIVNIJA ŠTORIJA U ČITAVOJ NOVIJOJ HRVATSKOJ POVIJESTI!!!
USKORO!!!USKORO!!! USKORO!!!USKORO!!!
Post je objavljen 25.08.2012. u 21:04 sati.