samo tebi
Godinama plačem zbog tebe, jer sama sam kriva što više ne pripadamo jedno drugom. Nisam tada ni mislila da ću te toliko voljeti, da će me boljeti što nismo zajedno, nisam ni slutila da ćeš mi biti pod kožom, da ću u svim muškarcima tražiti tebe, tebe čija sam bila ljubavnica, a da to nisam znala sve dok mi nije rekao tvoj vjenčani kum kojeg sam slučajno srela. Ostala sam nakon razgovora s njim u šoku, ali pribrana, te sam te zamolila da odeš svojoj ženi i sinu, to me boli dan danas jer znam da si me volio, da sam ja voljela tebe, da smo neprestano bili zajedno ne znajući da ti uistinu pripadaš drugoj, da s njom imaš sina.
Pokušavam te zaboraviti, izbaciti iz srca i duše, uzalud je sve što pokušavam. Početno slovo tvog imena je početno slovo i mog bivšeg muža koji se oženio sa mnom da bi imao koristi, a o kakvim koristima se radi neću ti pisati jer ovo pismo je za tebe jer je puno toga ostalo nedorečenog i godinama mi se u glavu vračaju slike koje želim svi silama zaboraviti, ali nikako ne mogu koliko god se trudila da ih zaboravim.
Još uvijek se sjećam i imena tvoje prijateljice koja nas je pokušala ponovno spojiti jer je znala koliko patiš, a ja joj nisam tada vjerovala i sada mi je žao jer jedino sam s tobom znala što je sreća.
Za sada toliko s moje strane, možda ti uskoro napišem i ostatak ovog pisma samo sa datumom od nekoliko godina unazad jer pravo pismo napisao tebi tada otvoreno je ispred mene na rubu stola ali nemam još uvijek snage ispisati ga na moj dnevnik u blogu.hr.
Post je objavljen 25.08.2012. u 17:47 sati.