Marketing
Ne boj se Jolandice
Dotrča k ribaru žena susidova Mara i podoji malenu.Držeč ga tako na desnoj dojci svojoj ugleda joj u šakici okrajak tkiva.
-Reka bi da je komadić vezene čipkaste maramice;sja ka svila ,a svila nije.Kao da je tkano od morskih trava,a vezeno srebrno zlatastim nitima .To je Jole majka turnila svom ditetu u šakicu znak po kojem će ga jednom naći i prepoznati.Sigurno je rod kneginjice koje,jer ovakih nema kod naših siromaških žena...Glej, sja se ko sunce i blista ko misec.Lipo je ovo ditešce porod koje nesritne krajice.
-Ih, i Mojsijina je majka metnila sina u kotaricu,pa š njin na riku- reče ribar.
-Jole, daj iglu,sašit ću to „tkivo“ ditetu pod pazuho.Čuvat će ga od zla.
-Ranit ćeš mi dite, kumo-odgovori ribar.
-Ne boj se, lani san sašila na živo košujicu malomen Marinku,pa glej ga sada!Zdrav ki dren,goni barke,tira vale i vida rascvitale mriže.
Ribar se otima ,al napokon pristane.Žena spretno ušije ditetu ono komadića rupca ispod pazuha.
Vijest o nalaženju diteta prosu se po mistu začas i rpa baka i mlajih žena navali plimno u ribarevu kuću. I „babica“ doplova od nekud:-To nisu čisti posli-zatalasa ona s vrata.
-Jel to na ditetu kosa il morska mahovina?A te zelene oči?To dite nije žena rodila; ono nije kršćanska duša!Našli ste mu u šaci košuju morske zmijuljine ili škrge ribetine koje smrdoperke ili kožu potonula čovika.
-A srca ti Irudova i sveca Nike Padovanskoga-odvali susida koja je nadojila ditešće-
-A bogati,e nije palo ni sa kruške,a niti ga je dupin okotija-zavika i Jole sad,crven od jida .
-A zar nisi čuja kako je lani poginija mali Duje?-opet će babkica.Odveza se na more pa ga zadavila morska višćica ( vještica).Bilo tiho; misečina sjala.Vozija se uz kraj,a i zna je vješto plivat.A,Jole, šta kažeš na to?A kad vitar noću puše,ko leti nad moren pa kriči i straši mornare?Znaš li ti ko ono šara po pržini slova koja niko ne može pročitat? Šta ćeš činit s tin diteton?
-More mi ga dade, ću ga čuvat sve dok mi ga opet ne uzme.-
Na ovu Jolinu batudu digla se opća graja i vika, tili su mu svi u glas reć kako će se upropastit,kako će ga svit progonit,kako će od njega bižat ki od gubavca,al Jole se nije dava , ni pridava tako lako. Posve smiren,uze ditešce u naručaj i zagleda se kroz poluotvorena vrata u dvostruki red procvitalih bajam.Bjelasalo se o podnevnom suncu žalo.Modrina jedva valovite pučine prilazila daleko na obzoru u plavetnilo nebesa i gledila kao veliko,blago oko u ribarevu špiljicu.Miris morskih trava iša je po vrtu i prodira u kuću.More oplakivalo pržinu i pivalo uspavanku,punu čudnih zvukoova i šaputanja.
Dite spava na krevetu,do njeg stoji Jole i šapće:
-Spi,spi ,spi slatko spi,sirotašce bidno.razveseli mi tu praznu kuću,napuni tu pustu starost moju.Ne boj se kopna i njegovih zviri,ti, siroče morsko-Jolandice mala!
Post je objavljen 24.08.2012. u 19:19 sati.