Vrišti dušo za mnom. Oslobodi me kaveza tamnog. Pokaži put kroz šumu nogu kako da ti se približim. U kut si me stjerala. Prsa mi napeta vlažiš svojim besramnim jezikom. Napetost mi raste. Grubo ga uzimaš. Prevlačiš preko njega nespokoj vrele noći. Bokovima glazbe ne uzmičeš, dim cigareta se širi prostorijom kiselkastog okusa.
Vlažnu odaju dragocjenosti rastvaraš. Želiš me sada, svaki dodir neka bude kao plamen vulkana. Grubo te kradem prijateljicama smijeha. Opojno i razuzdano vučeš me u grotlo koje me slabi. Tiha si moja bol, jecaj jutra kada se probudim. Jastuci ispunjeni paperjem i ja bili smo sami.
Kruto te uzimam. Razlog si koji dolinama trčim besciljno. Nebu skidam oblake i poklanjam im trepavice duge, svoje. Ako i kiša padne, tebe neka vlaži. Misao vedru neka ti draži.
Plači za mnom. Moj si pogon, Sunce zeleno. Obasjaj me cijeloga, sve ti dajem, poklanjam. Straga te vrebam, znaš ti dobro kako te trebam.
Post je objavljen 17.08.2012. u 23:18 sati.