moj mi je brat ante nabavijo kartu za alku pa san iša gledat. on je slika jer je ima slikarsku kreditaciju pa je moga di je tijo po pržini tamo vamo. moje su postole ostale čistije jer san sidijo na skeli. oko mene je bilo niki vaca šta ji znan s tevelizije. vako uživo su mi se činili slični ljudin makar su bili pulitičari. neću jin spominjat imena ni bezimena jer nisu ni vridni toga. zgadili su se i bogu i narodu štano bi se reklo. ma isto su konobari stalno ji nutkali šta oće popit ladnoga a mene ništa. ja san muča i liza jezikon suvu gubicu. uživa san gledat naše alkare i njijove brkate momke šta se samo tako zovu a dašta da alkari nisu nastrani božemiprosti. sve su to dični cetinski sinovi šta trkajuć čine čast našoj gospi sinjskoj koja nas je u zemane obranila od dušmanske sablje.
bilo je čudo svita šta su svi guštali u lipome koluritu lipin nošnjon starome oružju držanju vojničkome i u bezbroj pogodaka u sridinu. prisidnik i primijer su isto gledali ali se bojin da oni ne razume šta su gledali. bijo je i naš ministar ante kotromanović šta je prije bijo vojvoda alkarski. sad je ministar od obrane i planira kupovat nove avijone za obranu rvacke samo mu vali gazeta. ja mu kažen ante čuvaj gaste plati misu gospi ona će nas čuvat. ka i dosad.