Jutro.
Otvaram oči. Dižem se i palim škatulicu.
U međuvremenu, dok se sve ono pokrene, stavljam vodu za kavu.
Na stolu poruka.... Ostavi pinku kavice!
Pale se lampice.
Prva stanica, nije Kopilica. Blog naravno.
Gledam naslovnicu. Dobro, imam malo problema sa očima, ne virujen baš svaku, pa sve lipo pogasim. Oblačim prvo na šta naletim, izlazim iz kuće.
Vračam se po ventulicu. Ostala je kraj telefona dok sam tražila ključ. S noge na nogu idem put grada, provlačim se kroz gužvu.
Na kantunu jednim okom primjetim onu koja sve vidi, sve čuje i sve zna i zanemarim. Na drugu stranu mi je puno lipši pogled. Iznenađujući.
I jutro ostavljam samo za sebe. Sve ostalo može čekat. Kruh ću kupit na putu kući. Sve ostalo... kog briga. Mene ne.
Ventulica u ruci, stvarno je privruće. Šuškanje leda u čaši.
Fotić u torbi, odmara. Ovo je jutro bez slija. Slije spremam u glavi. Samo za sebe.
Ponovno otvaram stranicu i mislim se... jel sad triban štogod napisat?
Sliju stavit?
A ne, ne.... ovo je dan kad fotić odmara.
Post je objavljen 08.08.2012. u 07:12 sati.