Pregled posta

"bogati" susret.. :)))

Siguran sam da se mnogima od Vas ukazala prilika pomoći kolegi, znancu, prijatelju u nevolji…u financijskoj nevolji…
Iako se moja majka u tim „prilikama“ pošteno opekla u životu (ne, ne samo jednom ), očito sam i ja, pravi mamin sin, krenuo njezinim stopama… doista sam često pomagao… imao sam priliku, pojavili su se „kandidati“…a meni je sam čin pomoći pričinjavao zadovoljstvo… na stranu što neke povrate nikada nisam vidio…. Srećom, nisu bili tako „izdašni“ ko majčini… rado sam uvijek uletio…ali, kad je meni zatrebalo… a ne, nisam imao problem iako se radilo o velikoj svoti… ruka ruci, rekli bi… No, ima jedan kolega koji je, godinama, bio moj „sponzorirani“ kolega… malo uzme, još manje vrati.. nekad i ne vrati… a ja.. .sažalio se nad njim iz raznih razloga i uz „pomoć“ još ga i na cugu vodim.. .ne, nikada nisam zbrajao, vodio evidenciju kolika je ta pomoć bila, jer, vjerovao sam… vratil bu kad bu mogao…sve dok nisam dobil „šamar“ u lice….Dok sam ja od srca pomagao moj sponzorirani kolega se dopelal u novoj Opel vektri… a kada sam ga pital kolika ti je rata? .. daveći se od smijeha odbrusio mi je… CASH prijatelju, CASH….. zazvonio mi je taj smijeh pa sam ga, odsutno, upitao…“a koliko je guma mojih?“… njegov gromoglasan smijeh i „stvarno si lud!“ odgovor je koji me, prije nešto više od godinu dana, dopratio u laganoj nevjerici do radnog stola..pokušao sam…koliko sam se mogao sjetiti, „dozvati“ zadnje „pomoći“ – očito za registraciju Vektre…. 100 ; 50: 150; 70 (kak je došo do te cifre?); 200 kuna, naravno….zamaglilo mi se … nisam se dalje niti htio prisjećati… ali sam postigao nešto… izbjegavao me u širokom luku što je uvelike pomoglo da mi ne dopusti više bilo kakvo pomaganje …




izbjegavanje je uspijevalo.. do danas…. Danas, u jednom brzinskom letu kroz firmu, naletio sam na njega… nikakve mogućnosti nije bilo za izbjeći taj susret..
Eeeejj Book… pa di si ti??
A evo me, u prolazu….
Kako si? ( srdačnost njegova glasa zvoni na oprez)
Super ( najkraći odgovor bez dodatnih pojašnjavanja koji uvijek rabim), hvala…a ti?
Ma… pusti mene… znaš mene… nego, čujem da nas napuštaš?!?! Prodornog pogleda u moje oči iščekivao je odgovor…
Pomislio sam…. Sad sigurno računa koliku će „putarinu“ dobiti… c c c .. oprez Smoto…. Oprez!




Da, dobro si čuo..vrijeme je za promjene…
Kam ideš?kolika lova? Koji posao?... zasuo me pitanjima…
Eeee… polako, nastojao sam mirno uzvratiti…. Ti znaš da se u prelaznom roku o tome ne govori….
Nezadovoljan odgovorom malo me pogledao i, kao rođeni brat pitao ( iako ga nemam ali slutim da bi to tako moglo biti) „pa kaj ni meni ne buš rekao??“ ma gle ti kak smo si dobri … nikome…..
Pogledao me ispod obrva i nastavio…. Dobro… nego stari…. Udahnuo je, gledao me u oči….a u mojoj glavi se zavrtila premijera… svjetska premijera za mene „ aaa nemam love, nemam kartice, nisam kreditno sposoban, putarina mi nije ni utabana,…. Ne, ne….“




I dok sam ja vrtio premijeru… on je mirno nastavio „ne bi htel da me pamtiš po lošem… ostal sam ti neku lovu dužan….“ Polako je izgovarao slovo po slovo…a ja sam se pital kud sad ovo vodi? Da neku?!?!?... sjećam se… kad sam zbrajao došo sam do nekih 1.200 kunića... a onda sam prestao prisjećati se jer mi je herc počel lupat ko lud… a znam, znam da je bilo više….no, kako sam se prije godinu dana „oprostio“ od te love sada sam nekako šeretski prihvatio ovaj razgovor …. Doduše, u ovom trenutku, njegov monolog…. Prebirao je po novčaniku, izvadio neki „buntić“ i nastavio…“mislim da ima i za kamate…“



a smijeh koji se proparao predvorjem posebno me „piknuo“….. prebrojao sam… bilo je 950,00 Kn…. iako je ovo ko pravi malo dobitak na lotu… nisam, nisam mogao prešutiti…. Dovoljno je radio budalu od mene…a ovaj dodatak za kamate me totalno isprovocirao, izbacio iz ravnoteže…. što baš i nije teško ovih dana....i morao sam vratiti „rukavicu“…“stari moj…hvala…ali, kad vratiš još barem toliko….oprostit ću ti dug koji će ostati…a kamate… s njima te častim… osjetio sam da mi herc lupa više od dozvoljenog, da se sva sila bijesa slijeva u lice…a to, takve situacije… moram izbjegavati…. I dok sam nastojao pokrenuti mašineriju u rikverc, smiriti se…. On je pogledao, šokirano…i nastavio malo tiše, bez onog iritantnog smijeha…“ma gle ti njega…. A ja mislio da ti pojma nemaš koliko ti „visim“… OK… mir… tlak je i tako povišen, vrijeme nam nejde u korist… ne smijem dozvoliti da me ovo izbaci….. na posljednji komentar nisam ni slova dodao…ali uz pogled, uspjelo mi je podignut jednu obrvu…. ( nemrem to ponovit ) što je, očito, izgledalo vrlo opako kad je, dosta „povučeno“ nastavio…. Dobro, još nekih 500 ti mogu vratiti, ali za ostalih 500,600… se bumo dogovorili - mislim da me proučavao ne bi li reagirao na cifru…. da li stvarno znam koliko mi „visi“ a meni se pomalo vrtilo u glavi…… bate, meni stvarno na čelu piše „IDIOT!“ …no…mirno sam nastavio ( sva sreća, na pojačanim sam dozama tableta pa …) OK… kod cura bum jedno pol vure.. .donesi…. a ostalo se bumo dogovorili….
Dok sam u šoku „mami“ prepričavao…..




kuc, kuc…i evo njega… evo ti još 550,00 i to je soma i pol..a za ostalo se čujemo….zbrisao je brže nego je ušao…..





Ovo je bolje i slađe nego dobitak na lotu zato sam odlučio podijeliti sa dragim ljudima… kako s kojima mogu…. Dio sam već „riješio“..a ostatak…. Kad se opet okupimo…jer, ja se opako spremam na more…. Ranom zorom provjera nekih nalaza, kontrola radi primjene novih tabletica….i, juriššššš …. …. Plavetnilo moje evo i mene…opet….. tvrdoglav sam ja.... kad...tad..... za dan dva ali, stižem ti opet ja

P.S. ovaj animator iliti žicomen, dar je drage Gali koja mi je rekla...."isti ti"... e pa kad smo isti...., iskoristio sam ga za animaciju

a pajdo.... evo jedna... za dušu....





aaaa pa tekma je počela...odo ja

Post je objavljen 06.08.2012. u 20:40 sati.