Zašto sam bila Café au lait
između tvojih snoviđenja.
Zvao si me u prisnim trenucima: Odana!
Sablasno inteligentan, pronicljivih vjeđa za nesanice.
Dok si mirno spavao,
kormilarila sam po brazdama koje su davno zakopane.
Zlato moje, meni možeš reći naglas: Otiđi!
Neću se buniti.
Anđeoske posude imaju tako malo s izljevima koje pretvarate
u suze Gospodnje u ime- Ničije.