napisi mi pismo,
da se kajes reci mi i da moje oci pamtis
i da tvoje usne tuguju jer me nisu upoznale.
tvoje srce da vrijeme nije dotaklo
i sve rijeci zakopane su stale napisi.
nek su slova razlivena neisplakanim suzama,
iz njih nek bol mirise poput zestokog zacina.
da ti je stalo
i da tvoje ruke pamte neispunjene ceznje da procitam.
u sjecanju na tvoje oci da se utopim
dok o oziljcima nevidljivim na tvojim grudima citam.
nek su rijeci teske i duboke kao sto nisu bile,
nek mi melodiju ceznutljivu pred ocima raspredaju
i nek proslost smire.