"Moj jezik je operajio, oljuskavio, posrebrio se. Postao riba. JA RIBA: zacarana carobnica. Poezija, koju je progutala nemilosrdna riba nazvana covjek. Ili riba sam, i nista ljudsko nije mi strano."
Pomislila sam. Ja sam riba i nista ljudsko nije mi strano. Da, to je misao koju zivim citav svoj zivot.
Kasnije mi je najfatalniji covjek tog zivota... na kojem se isti dva puta u ostrom zavoju slomio, poslao dvije ostrozavojne poruke.
U prvoj je pisalo da je postao deda.
U drugoj da me zeli.
Pomislila sam: Totalna shizofrenija.
I jos: Mislim da sam i u krizi necijih drugih krajnje srednjih godina.
Onda sam pisala o tome kljucajuci golublje slova po premaloj tastaturi, pa sve zabunom poslala u krivi inbox. Potpuno pogresan. Onda je mene kljucao stid. Nadopisala sam: "Sto da ti kazem... Riba golub je nepouzdani pismomosa."
Par sati poslije stigla je poruka od druge prijateljice:
"Vidim da ne postas. Nastavi tako. Znaci da si dobro tamo dolje."
Pomislila sam: Jesam. Ali mogu ja i bolje od toga...
Ja sam riba i nista ljudsko nije mi strano: mogu biti besprijekorno
...i postati.
Tessa K
(na krajnjesrednjem Jadranu i bez japanke koja je pripala golubu)
Jako mi je tesko misliti nesuvislo u malom formatu.
Ruka mi je operajila. Krilo...
Post je objavljen 20.07.2012. u 19:51 sati.