Marketing
KOLEKCIJA
Prolazim uzavrelom rivom, ponekad tek kao sjena sebe same. Sudaram stope, poglede. Zaobilazim . Za sebe čuvam sretni trenutak. Ne dijelim ga. Ljubomorno ga čuvam.
Ni onaj tužni. Zašto rastužit drage ljude? Pa se kupe tuge, kupe. Plivaju, poplimaju, priliju se. Tek ponekad. I nastavljam dalje, do neke nove plime.
Postala sam kolekcionar. I ljutnju sam počela skupljat. Pa kuha, kuha, kao vulkan. Ma neće više bit erupcije. Nema smisla.
Dobro kaže Moj, ne jidi se. Nema smisla. Ne, stvarno nema smisla.
Ostaju zarobljene riči a žal mi bude onih lipih.
Možda, mislim se, možda na nekom drugom mistu. Ali nije to isto.
Prolazim ugrijanim kamenom. Čujem lupkanje štiklica. Na drugom kraju lijeno povlačenje japanki. Štufo, litnje, dalmatinsko povlačenje. Pusti me stat, ne da mi se tiravanje šlapi.
Podignem pogled i osmijeh mi se razvuče sam od sebe.
Post je objavljen 16.07.2012. u 13:07 sati.