Da i more ima svoje tajne, siguran san u to, kako na površini tako i u dubinu. Ta tajna mora svako godišće mi neda mira, jer mi ucini "grop u drobu", stisne mi criva i najraje bi puka od muke, a ne mogu, kada gren povuć tiramolu prije nego ca kaić hitin umore. Nikako da rješin taj užal, ki to svako godišće otme moju bovicu?! Reci mi more, tu tajnu. Ako si ti lupež, oprostit ću ti.
Prije nego ca bilo koga optužin, da je lupež, uvik mislin da neznan vezat taj užal kako bi me bovica i dogodišće docekala. Sve moguće kombinacije san prova i opet kada dojden, bovice mi ni. Sve ostale bovice su uvik na misto, moja fali. Roni san do drugih bovic oko mene da vidin da ne falivan. Međutim, vidim da san svoju bovicu čak cveršće veza. Ca sada reć? Koga optužit. Tebe more, zac muciš, zac mi ne receš tu tajnu.
Onda mi pade napamet ta beseda "užal". Ta beseda dolazi od staroslavenskog i svi znamo ca znači ta beseda. Od kuda onda "grop". Kako i sve besede dolazi od taljanskog zajika – groppo. Mi u Pag koristimo i jednu i drugu besedu za istu stvar.
Uglavnom bi užal ili grop, ja u drobu iman uvik isti osjećaj kada dojden na vilu Jerku pogedan prema svojoj bovici a bovice nima. Dobar užal je garancija da ne ostaneš bez bovice ali isto tako i osjećaj koga verujen ste više put doživili, bilo u drob ili u gerlo.
Znan da ima puno versti užlov, oni ki spajaju ali još nisan vidi užal ki razdvaja.
Post je objavljen 11.07.2012. u 22:58 sati.