Živ sam. Čudno mi sad pisati nakon 2 mjeseca. Puno se toga izdogađalo i u Rvackoj i kod mene u životu. Knjigu sam završio, ako se to pitate... jesam da. Poslao sam je na tiskanje ili ti štampanje, jer ovo "tiskanje" mi više baca na rađanje....znate ono "Tiskaj!!! Tiskaj!!! Tiskaj!!!".
Jesam li umoran? - Jesam. Radilo se tu po 250 sati na baušteli, pa otkaz, pa odlazak na biro, pa se radilo sa strane da se sabere koja kuna za život, i još na kraju, ta knjiga...sve u svemu...jebeno i jedenje govana žešćih... no i to je gotovo, bar dio. Da vas ne lažem, svega mi pun kurac... no ono što vas zanima je knjiga. Gotova je. Predana je u tisak i u sljedeći petak bi je trebao pobrati. Svi vi koji ste se javili, ja vam se javim ovaj tjedan i šaljem vam je poštom.... da napokon okončamo i ovu priču.
Pišem li dalje na blogu?...o itekako. Od sljedećeg tjedna krećemo dalje. Imamo tu Čačića koji je Mađarima gori neg Ban Jelačić. Imamo tu Milanovića kojem treba 7 dana da odluči koje je boje plava boja...imamo tu cijeli spektar životnih gluposti koje ću obraditi... jer... živjeti u zemlji koja se zove Hrvatska a ne imati o čemu pisati, je jednostavno nemoguće.
Hvala vam svima koji pratite ove moje tekstove... mada mi je pisanje otežano jer nemam klasičnog interneta pa se snalazim na razne načine.
Kao što sam davno rekao, da živim u Švedskoj, ne bi imao o čemu pisati... ovako...Rvacka naša jedina... a materijala koliko te Bog hoće.
Jedno je sigurno, dok god mogu i imam uvjete za pisanje, pisat ću... a vi nadam se čitati.
Falili ste mi svi.
Ništa... ajmo dalje.
Veliki pozdrav svima!
;)
Post je objavljen 07.07.2012. u 16:48 sati.