Bilo bi lakše da ta ogavnost nikad nije ni napisana. Da se papir na kojem je zabilježena, od srama može zacrveniti, umjesto onih koji su je pisali i srama ne poznaju, a trebali bi. Ljudske gnjide ne posustaju, a na vječan spomen, pod svoj su se novi bestidan proglas dičeći potpisale. Ta koje budale, samo potpune i kompletne budale svojom se sramotnom glupošću ponose javno. Ne, nije im dovoljno bilo tragedijom nedužna bića opravdavati zlo i naum svog primitivizma, jer sada ju ponovo besramno razvlače po svojim prljavim umovima i ustima, braneći njome vlastite taštine. Kakav monstrum! Taj tašti besram ljudski, koji udružen s beskonačnom glupošću, nezaustavljivo galopira i ždere sve pred sobom. Tuđa tragedija, u njihovim gnjilim ustima, ponovo je vulgarno svedena samo na oružje, na njima samorazumljivo sredstvo obračuna, za kojim posežu nesnosno lako. Opetovano tako, taj besram ljudske gluposti, taj napuhani balon sujetnog zla, siluje dobar ukus, moral i ljudskost, prokazujući i ogoljavajući sama sebe do svoje esencije bezumnih vreća mesa, žila i kostiju, do esencije neljudstva. I parazitska bića nadmašuju ove spodobe osjećanjem, etikom, moralom, o intelektu da ne govorimo. Nije da je teško nadmašiti – It/to. O kako gnjusno. Vidjeti To, ispod krinke ljudske kože. Odvratnim i bolnim cerekom odjekuje ovim vremenima ta prazna ljuska čovještva.
Post je objavljen 07.07.2012. u 01:00 sati.