Kad bi me samo život htio pustiti da pišem
da mi najteže poslanje bude
zašiljiti olovku
pa s njom da
probodem
vlastito srce
do krvi
u koju onda umačem pero
i crtam slova i kvačice
zareze i metafore
slike i sličice
smijeh i suze
da mi na nadgrobnom piše
bože al je ova pizdila
dobro da je uze.
Kad bi samo imala olakšice kao luđakinja
koja ne zna plaćati račune
kad bi netko to radio za mene
pa da mi oči mirno budu snene
kada bi mi vodovod besplatno slao kapi
režije kada bi mi dale disati
pustite me na miru
ja stvarno moram pisati
Nema toga što olovkom ne znam uhoditi
vidjet ćete moje akrobacije
mrežicom hvatam slova kao leptire
pravim čvrknute herbarije
plačeve i smijurije
da mi je malo disati
od života predahnuti
i pisati, pisati, pisati.
Post je objavljen 05.07.2012. u 14:42 sati.