Marketing
KOLO SREĆE
Nikad mi nije bilo jasno, a očito nikad ni neće, koliko to patnje ljudsko biće može podnjet?! Već od najranijeg djetinstva bilo je očito, drukčija sam i to je moj pečat koji ću nosit kroz cjeli svoj život. OK, nije bilo lako, najgore je bilo djetinjstvo, odrastanje, igre koje nisu bile igre, noge koje nisu hodale, a bome nikad ni neće. No nije bilo stajanja, piči dalje u život pun iznenađenja i izazova, uzmi ili ostavi. Lomile me tuge, grlile me sreće, ispunjavale ljubavi i danas kad bolje sagledam, pa i nije bilo tako loše sve kroz trnje i kamenje. A onda odjednom ko iz vedra neba „imam nešto“...hehe cjeli život mi pričaju kaj nemam i kolko sam ograničena ovim il onim, a ja pičim, sad odjednom nešto i ja imam. 
Sve bi bilo dobro da to nešto kaj imam nije nešto kaj me može ubit. Svi strahovi ovog svjeta nisu ništa naspram mog jednog i jedinog, straha od smrti. Nekad me toliko strah smrti da imam osjećaj kako će me ubit, al ono fakat. 
Sjetih se nedjeljnih ručkova kad se obitelj okupi, pa se raspreda, onaj ima ljubavnicu, ona ostala trudna, a onaj naš bliski „neko“ ima „raka“. Strašno i za čut, pokušam se u jednom kratkom trenu poistovjetit, al nekak ne ide, boli i sama pomisao, sorry to se mene ne tiče. Vidi mene ljepe (moš mislit 
), mlade, sva zvrkasta i puna života, a ne, neće mene. Kad li ono kako neko reče kolo sreće se okreće, nikad neznaš ko će doli, a ko gori. Sad ja gledam sudbini u oči, al bumo još vidli koja će pobjedit.
Post je objavljen 27.06.2012. u 19:41 sati.