Prvo sam uočio kako mi motor u kombiju tiše radi, onda se nešto desilo i s tonom na televiziji pa sam ga pojačao. Ali na pivskom susretu kad su se svi četvero nasmijali što sam pitao: 'a jel' meni nešto kažete', Eee!
- A što ne ćutiš da smrdi, nisi čuo da ga je Mate spustio?
Zuji i šumi, pa neki nepoznati tonovi, pa čačkanje ali ne pomaže. Ajde lijevo i nekako ali desno nikako.
Ima od toga skoro mjesec dana kad sam bio u ljekarni, rekoh možda imaju nešto da ne idem odma doktoru.
Velim ja: 'imate li što za uši'?
Kimnula je glavom s razumijevanjem i okrenula mi pozadinu tražeći ljekariju po onim ladicama.
Bloga ti od ovog prizora kao da sam čuo konjski njisak u glavi! Platno tankih bijelih hlača bilo je nategnuto preko polutki što ih je dijelio granični konopčić. Polutke su Mikelanđelovo djelo garant.
Okrenula se i odma rekne.
- Šta je, nije vam dobro?
- Kome, meni? Nu, sve je ok, je dašta. (mora bit da su mi oči zinule i pocrvenjele kao u varenog zeca)
Mrvu je zatresla glavom i krenula objašnjavat.
- Dobro naprašite i to ponovite nekoliko…
- Prašak? Da sipam u uho i onda?
- Uho?
- E začepilo mi se.
- Ajme oprostite odma ću ja.
Pošla je iza i donila kartonsku kutijicu, (kao da i to nije moglo stajati u onoj istoj ladici etc) otvorila i pokazala dva tuljka. Reko bih da se zovu 'otosan' ali ne smijem reklamirati proizvod.
- To umetnete u uho dok ležite na bok i neka vam neko pripali. Kad sagori do prstena uho će biti prohodno.
Uvjerila me jer tuljak ima oblik 'venturijeve cijevi' a to znači da će ipak nešto povući iznutra.
Jednu sam potrošio taj dan a druga je ostala i juče sam sve bio pripremio za 'operaciju'. Unučić se vani igrao i rekoh taman mi neće smetat u naumu.
Donio sam ogledalo i upaljač te se nabandio u katrigi da mi uho bude u horizontali.
Umetnuo sam tuljak gledajući u ogledalu, doduše bilo je malo tamo malo amo ali sam ga ugurao i onda pripalio. Počelo je cvrčiti i ne mičem se da ne upropastim seansu a to traje skoro pet minuta.
Taman je bilo napola kad ulazi Boy na vrata i pusto je veliko 'AAAAA, sad ću ja, sad ću ja tebi pomoći'. Uzalud je bilo što sam ja govorio a bilo je poluglasno jer ako viknem ispast će.
Rekla bi bivša susjeda: 'ispo je'!
I blogami bio je brz, nisam se niti pomaknuo a on je donio iz kupatila malu plastičnu kadicu
i zalije me kao da je bio na vatrogasnom kursu.
To je ona što u njoj nosim robu na sušilo a i noge operem pa tu vodu kasnije prolijem ispod voćke. Pravi Škot.
- A didonja jesam te spasija a!
- E jesi jesi, fala ti, puno ti fala, da sam bar okrenuo ključ. Ova voda prilično tukne pa odo ja pod tuš.
- Da ti nije bilo mene a didonja!
Post je objavljen 27.06.2012. u 00:38 sati.