Pa ne mogu te se otrest Plava Bajko
Mila moja
Kuku majko pa ne mogu
Žalosna je ćerca tvoja,
Prevruć žal je ponad nogu.
Zato s opet svom grebenu vraća
Svome divu,malenu junaku
Da dovrši tu od srca bajku.
Malešan je…i tica je mala
Što se nebon u zrak zavitlala
Pa je konjic uzdahnuti moro:
-Lako tebi tico mala kad ti imaš krila
Ajooj krila-kad bi moja bila!
Pa da zvirim po cilome svitu
I po školjkam i po cvitu.
Malešan san i cviće je malo
Šta je svojon dušon mirisalo
Lako cviću kad mirisat znade
P a sproliva iz srdaščca jade.
Da sam cvitak ka šta san mali
I mnome bi mirisali žaali.
Došle bi mi divojčice mile
S menom bi se okitile.
Metle bi me za te grudi bile
Miris bi govorija; Mile,
Blago tebi koji imaš bajku
Imaš majku,al imaš i tajku!
Malešan san i zvizda je mala
Što se tamo gori zasijala.
Lako zvizdi,ima svoga sjaja
A ja – samo uzdisaja.
Da san zvizda ka šta san mali
Na tvome bi nebu zasjaio
Izišle bi divojčice male
Pa bi zvizdu željno pogledale,
A zvizda bi govorila sjajem
Dičnim sjajem- mojim uzdisajem.
Blago tebi koji imaš bajku
Imaš bajku balalajku.
Eee.al sirotan-crne svoje sriće!
Nit je zvizda,nit je tica
Niti cviće nije
Samotan ko pašćić je.
Kad se siti di se rodija
Kad se siti –tad mu restu krila
Kad se siti ,ne triba mu više
Tad mu srce ka cvit miriše.
Kad pogleda divojčicu milu
Tad se diže više zvizda sviju
Više zvizda sve do boga
P a ga moli radi srca svoga
Da ga čuva vesela mu majka-
Morsko j“ njemu majka i pramajka.
Post je objavljen 20.06.2012. u 19:11 sati.