Da. Godinu dana. Punih. Gledam baš datum prošlog posta. I razmišljam kako ću. I što ću dalje. Zašto sam otišla. Gdje sam nestala. Ma da. Samo bubam nesnosne gluposti. Bezobrazna sam. I shvaćam koliko sam vas vukla za nos cijelo vrijeme. Ali ne samo vas, i samu sebe sam zavaravala da sve stignem. Da sam ja savršeno dijete.
Jesam. Djelomično. Možda. Jer se ne ponašam kao većina mojih suvremenika. I jer se brinem za budućnost. No, svejedno sam izgubla pojam o onome što me dovuklo do mojih ciljeva. Ljude koji su me natjerali da nastavim. Njih sam nekako zaboravila ovdje. Iako, zaista, nisam ih nikada zaboravila, ali jesam izostala sa svega ovoga. I znam da ovo nitko neće pročitati, jer dovraga - pa zadnji puta sam nešto napisala prije ravno godinu dana.
I mislim si sada, jesam li zaslužila vratiti se svima njima? Voljela bih. Znam da će me oni primiti natrag. Ali pitanje je jesam li ja to zaslužila? Jer znamo da ću ionako opet nestati.
Ma da.
Post je objavljen 19.06.2012. u 18:57 sati.