Marketing
Bakarni novac koji je kovao bosanski valija Husein paša za vreme gladi 1689/90. godine
Copper Coins of Bosnian Nobleman Hussein Pasha from 1689/90
This aricle is written in Croatian. You can translate it to your language using Google Translate tool.
Čoban Hasan vojvode džamija (16. vek)
Za vreme turske uprave u Bosni često se događalo da je ova pokrajina stradala od velikih požara, kuga, a najviše od gladi. Prema istorijskim zabeleškama nikada nije bila tolika glad kao godine 1689/90. Te godine u proleće pojaviše se veliki požari, a na žito pade sneg i mraz. Ogromnu skupoću životnih namirnica i glad kakva je nastala posle toga niko u Bosni nikada nije zapamtio.
Nikola Lašvanin u svojoj hronici opisuje nevolju koja je onda u Bosni vladala, pa veli da je te godine mnogo naroda pomrlo od gladi. Iste godine kada Austrijanci zauzeše Zvornik, mnoštvo sveta bežalo je pred carskom vojskom od Save prema Sarajevu. Gde god se pogledalo ležali su mrtvaci koje nije imao ko da zakopa. Gladni ljudi jeli su resu leskovu, koru sa drveća, vinovu lozu, pa čak pse i mačke. Fratri su izgladnelim pojedincima davali da jedu, ali ti jadnici čim bi se najeli, odmah su umirali. Predmeti koji su pre toga vredeli deset groša, prodavali su za po jedan groš. I siromašni svet isprodavao je sve: kuće, pokućanstvo, zemlju, odeću i posude, samo da bi došao do životnih namirnica.
Mangure s jedne i druge strane
I dok su takve teške prilike vladale u to vreme u Bosni, ban hrvatski, general zadarski i uskoci odlučiše da navale na neke tvrđave na granici Bosne. Da bi ovu navalu odbio, sultan Sulejman drugi naredi bosanskom valiji Husein-paši da spremi vojsku u one krajeve, a da sav trošak oko spremanja pokupi od naroda. Husein-paša gledajući oko sebe u Bosni strahotu, bedu i glad, kao i nestašicu novca koji zbog ratnih prilika nije više mogao priticati iz Carigrada, da bi sve ovo ublažio odluči da sam kuje bakarni novac i za to zamoli visoku Portu. Njegovoj molbi porta iziđe u susret i naredi mu da prilikom kovanja ovog bakrenog novca treba da postupi onako kako se to činilo u Carigradu, to jest da iz jedne oke bakra ima napraviti 800 komada novca, tako da jedan novčić teži pola akče.
Po ovom uputstvu i pod nadzorom Husein-paše počeo se kovati bakarni novac u magazama Oprkanja u Sarajevu. Ovaj pomoćni novac, zvani "mangure" bio je jedini novac koji se posle propasti bosanskog kraljevstva kovao u Bosni. Na prednjoj strani nalazio se natpis Duribe fi Saraj (Skovano u Sarajevu), a ispod natpisa stajala je godina 1100, što po hrišćanskom računanju odgovara godini 1689. Sa druge strane pisalo je: Sulejman sani (Sulejman drugi). Ovaj bakarni novac imao je u promeru 19 mm, debljina mu je bila 0,8 mm, a težina 2,15 grama. Svako ga je morao uzimati umesto srebrnog novca, to jest kurs mu je bio ustanovljen na silu.
Koliko su bile skupe životne namirnice u to vreme u Bosni najbolje se vidi iz ovoga indeksa cena:
Jedna oka pšenice stajala je 200 akči, oka pasulja 150 akči, oka mesa 150 akči, med 200 akči, vino 40, beli luk 139, sir 160, rakija 140, repa 120, jabuke 120, pirinač 150, loj za sveće 120 akči.
Cene su računate u mangurama, tako da su 4 akče bakarne, i to čurukakče, koje su samo imale polovinu vrednosti zdravih, vredele 1 srebrnu akču.
Da bi ublažile ovu skupoću, država i kadiluci izdavali su prisilne tarife, to jest maksimirali cene. Te maksimirane cene izgledale su ovako: 1 oko hleba 8 (zdravih) akči, 1 oka pečenog mesa 28 akči, oka soli 12 akči, ovčije meso 18 akči, maslo 80, oka sveća 60, goveđe meso 14, med 20 i oka loja 25 akči.
Istina, trgovci se nisu uvek pridržavali prisilne tarife, a i prema tim istaknutim cenama životne namirnice bile su veoma skupe, ali je tokom vremena beda i glad ipak popustila zahvaljujući priticanju sarajevskih bakrenih mangura, koje su trgovci na silu morali primati mesto srebrnog novca.
Danas ovog bakarnog novca kovanog u magazama Oprkanja u Sarajevu ima još veoma malo. Izgleda, kada je prestala važiti vrednost mangura, da su ih počeli pretapati i od njih praviti druge predmete.
Autor: D. P.
Izvor: dinar br. 21, SND, Beograd, 2003.
Ključne riječi: kovani novac, kovanice, Turska, Bosna, mangura
Keywords: coins, Turkey, Bosnia, mangura
It-medija – usluge SEO optimizacije - budite među prvima na Google-u!
Što i kako radimo - pogledajte naš promotivni YouTube video.
Post je objavljen 08.06.2012. u 11:42 sati.