Marketing
Gospodar mora
Volim ove dane kad se ćuti lito u ariji, dane kad suncu udre donja u gornju pa mu se nikako ne da poć leć, a isto tako ni judiman, dani kad su boje bojastije, a mirisi lavande i oleandra opojni i zamamni.
I za pravo reć, ne znam šta me jutros natantalo da skoknem do stobrečke vale, jednostavno, nešto mi je šunilo u glavu pa sam na raskršću na kojemu inače u devedeset i devet posto slučajeva produžim ravno, da žmigavac i spustija se još tih pola kilometra do mora.
Nije odrebatila još ni deveta ura na kampanelu, a već se sve užgalo. 100breč, nekad malo smišno misto, a danas turbobetonizirano naselje kojega ne moš uvatit ni za glavu ni za rep, gingolavalo se u jutarnjoj izmaglici. More se povuklo ka da nije njegov posal, oseknulo, a lažina ostala na suvo i propjo se usmrdila.
Ranoranioci guštaju u prvoj jutarnjoj kafi, sa štekata se čuje muzika, babe gredu u spizu, a tonombili s bandirama drmusaju se priko ležećih policajci.
Učinija sam đir do mula pa još malo prema punti. Profešur VInko, legenda matematike i Jugoplastike, spustija je sidro otprilike po milje prema Bračkome kanalu.
Furešti još nima, domaći judi se banjaju. Divota....
A onda se more oko profešura Vinka uzibalo, počelo činit glogolje, cilo se uznemirilo, zaigralo, samo šta zapivalo nije.
Odma sam zna šta je - dupini!
Koliko god ih je gušt srest negdi na pučini daleko od zujavaca s propelerima, još ih je lipše vidit kad dođu blizu kraja. Još ima nade za naše more. Pogledom im pratiš peraje i nastojiš uvatit njihov ritam. Fascinantne su to beštije, ma ke beštije, bolji su od osamdesetipet posto ljudi šta 'odaju po ovome svitu.
Primjetili su ih i kupači. Neka gospoja dobro stavljena je zaskričala - Eto ti ga na, nasukat će se!
Unuka do nje nije bila tako zabrinuta: Haiiiiiime, ne mogu virovat, prezakon su!
A onda je jedan, skužajte na izrazu, ali moram to reć - a onda je jedan kretineto, imbećile, tukac, šempjo, da ne rečem čakod gorega krenija svojim kajićem drito prema dupinima. U prvi čas sam pomislija da ih čovik ne vidi pa sam mu manija i da mot neka pripazi jer su mu dupini isprid prove.
A on, kurbin sin, bisno je odmahnija ka ono šta se ja tu imam petljat, da šta bi ja tija, spriječit ga u domoljubnoj zadaći obrane rojene vale od drskih zavojevača! Inšoma, nakon šta je učinija dva-tri đira priko vale, dupine više nismo vidili...
Tija sam mu petat trisku da se tri dana ne osvisti. Ma koji buzdo! To je taj isti mentalitet koji je proganja sredozemne medvjedice, koji baca dinamit u more, mentalni sklop koji smatra da je čitavo more njegovo i da on s tim morem ima pravo činit šta ga je volja.
Bija sam u strašnoj dilemi oću li ga sačekat na mulu i diskretno upozorit da je učinija kažnjivo djelo, ali opet - bolje da nisam. Koliko mi je diga tlak, još bi došlo i do prstiju.
Ma isto mi nije uspija pokvarit dan.
Nije on gospodar o' sinjega mora...
Post je objavljen 17.06.2012. u 08:37 sati.