Marketing
bitch?
pisala sam vam u ožujku o mom zaljubljenom bivšem susjedu.
i nadi da će ga proći.
mislim, ta zaljubljenost.
jer meni ništa ne znači.
nisam u tom filmu, njegovom.
odnosno, ja jesam očito u njegovom filmu
ali on nije u mom.
i tako,
vrijeme prolazi, mi se ne vidimo pa čak niti slučika u prolazu
i ja pomislila da ga je prošlo.
odjednom,
u mom poštanskom sandučiću svakih nekoliko dana nekakve novine.
to su u stvari oni prilozi npr Jutarnjem, Večernjem, ne znam ti ja kojim sve novinama,
uglavnom oni prilozi za žene, ili barem bi trebali biti 'ženski'.
i pomislila plavuša kako je netko slučajno ubacio u moj sandučić.
pa se ponovilo.
pa opet.
pa mislim si, čitam i ja novine, nisu mi potrebne,
neke od njih već sam pročitala.
i jedan dan,
zvoni meni fixni telefon u uredu.
ja u poslu, petnaest do šesnaest,
pred kraj radnog vremena.
ja baš pred kraj imam najveću inspiraciju za raditi i najbolje mi ide.
tad bih mogla do 19h sigurno ostati,
no mojima u Firmi to nikako nije jasno
svi se žure ranije kući,
već u petnaest i petnaest gase se kompjuteri i zadnjih 30tak minuta lapi u priči.
ja sam nedruželjubiva jer se zavučem u svoj ured
i baš tad najbolje radim.
uglavnom, zvoni mi fixni.
javim se i ono bivši susjed.
pomalo uvrijeđen što se ja ne sjetim nazvati.
što se ne sjetim poslati poruku.
(a baš si našao tko će ti slati poruku!?!? mislim, volim ja smsat ali s onima s kojima se volim, ne sa svima)
i priča on nešto i čuje da ja tipkam po tipkovnici, printam,...
pa u gužvi si?
da, jesam.
ne možeš pričati?
mogu ali sad baš sastavljam nešto, glava mi je puna misli, sorry.
nakon petnaestak minuta mučnoga razgovora prekinuo je poziv.
ja nastavila u miru raditi.
da, pitala sam ga jel mi to on ostavlja novine u poštanskom sandučiću.
da, točnije ne on nego netko drugi umjesto njega.
pitam zašto, pa zato da znam da misli na mene.
ok.
ne znam jesam li trebala nešto drugo tad odgovoriti
(tipa: nemoj hvala, ne trebaju mi, imam ih i sama, mogu si ih i sama kupiti),
ali meni se u takvim situacijama mozak potpuno zablokira i ja samo tiltam.
katastrofa.
kad završim razgovor onda se sjetim što sam sve trebala reći.
al onda je kasno.
svako jutro pijem sa kolegicom zeleni čaj u njezinom uredu i prebacim svoj fixni na njezin.
u to vrijeme ne dam ni mužiću da me zove.
zna da traje pola sata taj čaj i neka se nauči na naše rituale, nije on taj koji će ih mijenjati.
prošlo tjedan ili dva nakon susjedova telefonskog poziva,
kad ujutro u vrijeme čaja zvoni moj telefon.
javim se.
bez predstavljanja: dobro jutro, pije se kava? evo prolazim pa sam mislio da odemo popiti negdje kavu.
halo??, dobro jutro, s kim razgovaram, niste se predstavili.
oprosti, ja sam (kaže ime), mislio sam da si mi prepoznala glas.
prolazim pored tvoje firme, u gradu sam, hoćeš izići da popijemo kavu zajedno?
?!?!?
ne dam nikom da mi mijenja rasporede a ne nekome tko se stalno nameće.
ja pijem čaj i ne izlazim iz ureda prije podne, nemam takve običaje.
molim te ubuduće se predstavi kad nazoveš, ovo je vrlo nekulturno.
dobro oprosti, do viđenja.
prošlo je još barem tjedan dana,
novine se i dalje kontinuirano pojavljuju u mom sandučiću,
već ih je i moj mužić počeo vaditi i čitati,
i zezati se kako imam tajnog obožavatelja.
a što da mu kažem, jadna li sam, da imam ili da nemam?
ovaj put,
novine su temeljito pročitane i neki tekstovi su podcrtani fluorescentnim flomasterom
i fotografije 'ukrašene' jednostavnim crtežima koji bi trebali valjda predstavljati tog mog bivšeg susjeda i mene
(tipa: fotografija plaže a na njoj nacrtani muški i ženski čovječuljci koji se drže za ruke).
i ja sve to vidim, pročitam da bih shvatila skrivenu poruku i bacim novine.
ne odreagiram.
kad jučer, dok sam bila na pauzi, nakon povratka u ured,
dođe kolegica iz susjednog ureda i donese mi ceduljicu
sa njegovim imenom i malo iskrivljenim prezimenom (valjda nije dobro čula dok je zapisivala preuzeti poziv)
i ispod piše 'nazovi ga'
prvo nisam shvatila da je to on zvao i ostavljao poruku, pa kao plavuša pitala: a tko je to,
iz koje je firme i jel ostavio neki broj telefona.
ona kaže, ne, pretpostavila je da znam o kom se radi.
kad je otišla shvatila sam da je on u stvari zvao.
poslala mu sms i 'izgasila' ga u njemu.
dala mu do znanja da ga ne mislim zvati,
da nisam raspoložena ni za kakva zvanja, druženja, kave niti novine sa podvučenim tekstovima,
da sama donosim zaključke iz onoga što pročitam
i ne treba mi nitko podvlačiti umjesto mene niti aludirati na bilo što.
da ne znam što je pisac time htio reći ali je promašio temu.
možda je trebalo biti šaljivo ali nije.
posvjedočio se već u par navrata da imamo drukčiji smisao za humor
i da mi njegove dosjetke nisu niti malo smiješne.
odgovorio je samo:
pisac je već toliko 'spušten' da na vašu sreću više ništa neće reći.
nadam se.
Post je objavljen 15.06.2012. u 19:20 sati.