Nema tome dugo išla sam istražit prohodnost jednog putića ispod kuće. Vidila sam da je trava pokošena, čula san da se nešto radi pa čisto da provjerin.
I tako, spuštam se pomalo do mora. Kroz divljinu, kažem ja, iako je to tek jedna zapuštena livada, travnjak tik do mora. Ovo divljina je od milja jer sam srela jednog majura, nekakvu zmijicu i puno, puno letećih beštijica. Kako se priča, neće ni ovo zadugo. Ovde bi se tribalo napravit pristanište za trajekt. Nadan se da će onda nekome past napamet da ovo lipo sredi, stavi recimo koju šentadu, da se može sist, pročakulat. Nekad je ovde bija auto kamp pa valjda se ovo može malo uljudit. I po mogučnosti, nastavit kosit travu tako da se možemo spuštat do mora.
Stojin tako na muliću i gledan. Kad se spomene Trogir u glavi se odmah stvori slika: riva, brodovi, trg, portal. Fotografija s ove strane je malo. Bar kod mene.
I zato evo jedna cvjetna vizura grada.
Post je objavljen 11.06.2012. u 10:54 sati.