--------------------------------------------------------
Utaborili smo se uz potok u kasno poslipodne
di zeleno-modri jablani i rašćupane vrbe restu
Prvi raskošni i visoki-one pak duboko poniknute glave,
razmišljajuć tinejđerski ružičasto od sunca posljednji sjaj
Dok su njiove grane zvonile ka
ptica večer poziva na bal.
Ka šta smo sidili uz vatru kad završismo naš obrok,
par sirovih giric i zabuljeni u nebo,
vidimo i virovasmo-oćutismo to čarolija je živa u zraku -
Namamit pa uzbudit, mistificirat pa dešifrirat
pa valom poljubit,pa sudaru izbjeć za dlaku.
Usred noći san se probudija
kanda sam ositia da sam čuo da neko
prigušeno šapće nedaleko od našeg mista;
kad san provirija kroz patent-zatvarača šatora
moga san vidit
Prošle sjene treperenje svitla
uokrug susjednih obora.
Na poticaj tiho izlizen iz šatora
I nadajuć se da duboko sam skriven
iza velike gume;
di prizor tako nevjerojatan suočen s očima mojin-
Za trenutak moje tilo zanimilo,
sustigoše na uzdah, uzdaha dva
sudariše se gromko sa parom tvojih,
pozelenija san ko travka-sva.
Tamo su sidili u krugu, devet zmajeva u svemu,
Sedan odraslih i dvoje "među";
Sve svoje snage svoga krhog tila
podarih ti hridostijeno zasjala u bojama
od zelene, crne,modre i zlatne -
Ne, to nisu bile siluete
to su bila snoviđenja
rodnih bića sa druge planete.
Tu su bili zmajevi iz Kine koji su udisali crveno vruće u plamenu,
Od Tibeta zmaj u zelenoj;
Veliki zmaj-cum-bija je tamo iz Japana,
Njegova ljestvica boje akvamarina
o dušo moja rascipana.
Moga san pripoznat Puff
koji je jednom živija uz more,
Bio je Norbert koga Hagrid je podiga;
Bilo je nekih koji su imali krila
koji bi mogli letit na velikin visinama
il plivati u najdubljin dubinama
I čije su oči sa previranjima utro.
Oni su govorili blaga - svoje drago kamenje i zlato,
o svojim palačan pod moren;
razgovarali o vremenske obrasce se trljuć
i di će poslat
litnju -nu kišu, zimski snig,
a di lađenja povitarac u i niz koji brig.
Dal išta od ovog nečije usne sišu,
Dal išta od ovog podiglo je stijeg?
Oni su stvaranje velikih planova za ko zna čije godine Nove,
A čime Zmaj da ih odluči darivat;
Njihovin tradicionalnin blagoslovon zdravja i sriće,
U kojen se judi poput sriće toče
ka potok bistre vode u kojen se ne moče.
Na prvi nagovještaj dnevnog svitla podigli su se na noge
Ka šta se dukat boji plamenon u oproštajni,
Dok osjećaj tuge prožima bit duše moje
Da mislin da kraj je to čarolije ove.
Uz pljesak krila te ronilačke duše , visoko u zrak
Dok voda ovija ostatak:
S tim umjetničkim bićen, impozantnin i besplatno
Iako nepozvan, ja bi slučajno ,veoma rado bija njegov gost.
Posljednji zmaj za ulazak u vodu bio je Puff;
Uz bljesak ka šta san ga vidija spuštat
kroz nosnioce fijukno je "Iako ste zaudobili, ipak sitite se svojih radosti -
Ne zaboravite, uvik se možete od duše i srca igrati. "
-Ala Galileo,crni sinko ,al ga zamanta sad-uzviren i oparen skoči salto mortale el Ninjo Gulivander rođo mu bliski.
-Šta jeee mlatimudane jedan,šta ti sad pa očeš? Šta me prikidaš u pivanju?-nabusito će Galileo ,jerbo nikako nije volija ovog kvazi rođislava šta mu se tako na silu prikrpija pa mu puuše za vraton danimice i noćimice.
- A pa kad si zaguslija samo tako da te njanci niš ne razumin-ovi če ka ne daj se smest.
-A muku ti isukrstovu, daaj ostavi me se čoviče, oli nemaš pametnija posla vengo mene slušat-sad već debelo i lešan i skuvan odgovori mu Galileo i ponesen strujon odlipi se od buusa u koji se bija upetlja i pusti nek ga struja nosi duboko uronjen u netom splovane svoje misli i sne.
.Aaaa.di ste škvadro mila moja, razbucali se ki rakova dica sva svoja…uzdahne duboko,priduboko.
-A šempjo jedna dabili,oli ne vidiš da pedalamo za tebon!-odjednom mu iza leđa zagrmi bas.
-B raadaaaa, o jebateee di si čoviče!-usklikne to sičušno tilo i vas se strese od sriče,čiste sriće.
-Kako di san? Pa tu san cilo vrime, samo me nisi vidija,nit čuja,a bogera mi nit primjetio nisi,a i di bi kad si zakuferija samoga sebe pizdunu dabili pizdunu uncutovski jedan.-odvali mu Brada od šuba.
-Viiidiii,al mi ga se otrese ovii, samo takoo!-ostade Galileo sad zbleušen.
-Vojkooooo, ooo Sabljaruuu, vamos dolazii-zadrekene se spram vitkoga pajde svoga koji mu je baš doplova ki kec na jedanaesticu da se izvuče od Bradinih opaski ,a bija je u pravu,nije da nije, al ovi to nebi prizna pa sad da ga na ražanj nabadaju.
- De,reci ti meni čemu tolika galama?- Vojko će bez trunke uzbuđenja.
-Jel ti modriš? Jes ti ucmeka onog svog opnokrilaša,an?-upita ga Galileo mrtav ladan.
-Ma ko ,šta , gdje,kad?-sad Sabljenko ostade nemalo iznenađen.
-Šta se praviš blesav sad?Lipo san te pita; jes spešta zunzaru noćobdijevića?-povisi sad za cilu oktavu Galileo.
Post je objavljen 08.06.2012. u 10:39 sati.