Još od onog dana u kosi nosim Sunce.
Zagrllila sam te nežno, nisam želela da primetiš ni tračak moje ljutnje...
Brisala sam suze iznutra i lagano izgovarala očekivane rečenice, kratke, predviđene, lelujave, nikog da ne obavezuju....
Nekako sam u sebi znala da će na tome ostati. Neke će istine ostati zakopane duboko, duboko, najdublje.
Najbolje je upravo onako kako se desilo.
Za oboje.
Za celi svet.
Inače bi se mora izlila, a reke isušile i nastao bi opšti pomor životinjskog sveta, bilje bi venulo preko noći, i s ljudima bi se nešto gadno dogodilo.
Dva smo dobra tako učinili. Spasili smo planetu koja je nastavila da se vrti, a ja sam nastanila Sunce u svoju kosu.
Uploaded with ImageShack.us
Post je objavljen 08.06.2012. u 09:08 sati.