Nisam jutarnji tip. Mislim, nisam od onih koje se probude, i odmah su ispeglani, našpanani i odmah krenu cvrkutati i planirati i skakutati i jupijej. Ali, svejedno, znam se dobro osjećati ujutro. Dobro kao debeli, nepočešljani, grdi i nadrkani muškarac. Tako se najčešće osjećam ujutro. I super je to.
Kad šećem psetance po kvartu i osjećam se kao grdi muškarac s kojim se nitko neće kačiti, jer je svakome jasno da se s njim nije dobro kačiti. Jer je velik, i nepočešljan, i krmeljav, i bez srama daje do znanja da ga boli kurčina, dok takav šeće psetance po kvartu. A i ako mi neki drugi vlasnik nekog drugog psetanceta kaže dobro jutro, moje dobro jutro bude ono pravo izrašpano, alkoholičarsko, od kojeg nitko ne dobija dojam ničeg dobroga, nego samo ono pravo, testosteronsko, zabisigaudupe to tvoje dobro jutro. Ili, nisam raspoložen, ali eto ti ga i tebi to tvoje jutro. Jer sam faca.
Mužjak me isto voli ujutro. Kaže on da, kad sam tako jutarnje natečena, da mi se onda sve bore ispeglaju pa izgledam kao djevojčica. A pojma nema pritom kakvom se mačo grmalju, ustvari, obraća...
Post je objavljen 18.05.2012. u 10:03 sati.