Dali je bilo težaške kuće u Pag bez domijane? Ja bi reka da ne. Prošlo lito ispred Tadijevićeve kuće, sada picerije, u park vidim poštivane domijane. Lipo ih je vidit i taj del naše starine pokazat judima ki pasivaju parkon.
Domijane su služile uglavnom za vino, ali se u njih cuvala rakija, prošek, kvasina i uje. Kad malo boje pogedan i ova beseda je došla iz talijanskog i engleskog jezika. Ca ćemo? Koda nimamo svojih. Pa se mislin, kako bi se po hervatski rekla domijana?
Domijana (tal. damigiana; eng. demijohn) je uplećen bocun, od više litar. More bit od dvi, pet, deset, pa sve do pedeset litar.
Ove manje se zoveju demižanice i duperale su se svaki dan, a pogotovo kad se hodilo upoje. Kad je težak poša kopat, orat, tersi rizat ili indikivat. Uvik je bilo posla za težaka da ga po celi dan nebi bilo doma. Zato je sobom upoje mora uzet ca za pojist, a bome i za popit. Užalo se reć da je najboje uzet domijanicu bevande.
Domijane su se najviše duperale kada je tribalo pretocit vino, kada je vino bilo pri kraju u bacvamin, da se ne skiseli, vino bi se pretocilo u manji sud, a domijana je vridila zlata za to. A, da ne govorin koliko je vridila za tovernu. Domijanicu vina, litricu, kvartin u tovernu popi, Paga milog sin.
Uglavnom su domijane opletene šibon, premda su neki znali oplest domijanu i sa žukon. Ni to zna svaki covik plest. Bilo je judi ki su umili splest domijanu.
E da, ne zaboravin, svaka domijana je imala upletenu rucicu, a neke domijane su imale i dvi.
Ako bude sriće, morebit i vo lito poštivaju domijane u park.
Post je objavljen 11.05.2012. u 22:58 sati.