Patricija je zvala Edija i mene na zajedničku književnu večer. Rekla je da je baš zgodno da tako oboje predstavimo svoje knjige. Meni je knjiga izašla prošle godine a njemu prije dva miseca otprilike.
Edi je moj prijatej. Ovo mu je već druga knjiga. Osim šta piše knjige, bavi se zasmijavanjem širokih narodnih masa. Od njegovih brojnih ispada izdvajam onaj kad ga je na jednoj večeri neko upita
"Edi, koji si ti znak u horoskopu?" a on mrtav ozbiljan odgovorija
"Nisan ti ja više u horoskopu".
Osim toga, Edi je zadužen za to da prije svake književne večeri mene hrabri pošto ja mrzin književne večeri. Mislin, volin ih, ali kad san tamo u ulozi publike a ne u ulozi gosta. Trema me ubije, i ništa mi ne pomaže, ni meditacija, ni koncentracija. Književne večeri su noćna mora. Mrzin sidit tamo za nekin stolom i bit u središtu pažnje. Navikla san promatrat, a ne bit promatrana. Pogotovo šta se na jednoj takvoj večeri vajda očekuje da štagod pametno rečen o mom pisanju a najpametnije šta uspijen smislit je izjava tipa
"Neman pojma, ja san samo pisala moj blog i nisan nikome ništa zlo mislila. I vidi sad dokle je to došlo".
Deset minuti prije svakog nastupa meni je srce u grlu i lupa ka ludo. Onda Edi negdi iskopa crno vino i nosi mi čaše crnog vina i uvjerava me da će me trema proć čim malo popijen. Tako san prije jednog zajedničkog nastupa s njim popila tri čaše vina i jedva doteturala na binu. Ubijte me ako znan šta san pričala. Ako mi krene književna karijera, i ako me Edi bude uvik vako tješija, postat ću alkoholičar.
Ljudi su mi davali razne savjete u vezi te moje treme na nastupima.
Tako mi je neko bija reka da na primjer zamislin da publika nije tu. Da je nema. I sad san ja tako na jednom nastupu bila zamislila da publike nema, i umukla. Koju ćeš gospu pričat s nekim ko nije tu. Ispalo bi da pričan sama sa sebon. Dobro, nije da neman takvih momenata. Ali ne volin pričat sama sa sebon isprid publike, pa makar ona i ne bila tu.
Da ne govorin kako ta autosugestija zna zanit, pa bi ja kad zamislin da publika nije tu, spontana kakva jesan, mogla u nastupu olakšanja kliknit "A je dobro brale kad nema publike!". Onda bi se judi uvridili. Dakle tu metodu san morala odbacit.
Druga metoda je bila super, sama san je smislila. Sitila san se kako na hajdukovim utakmicama kad Torcida opali bakljadu poslin Hajduk za kaznu mora igrat utakmice prid praznin gledalištem. Tako san bila isplanirala nagovorit nekoga od Torcidaša ili nekoga od mojih prijateja da na nekom mom nastupu pukne bakljadu i dimne bombe pa da onda za kaznu ubuduće moran nastupat bez publike ka i Hajduk. Ideja mi je bila odlična ali nisan naišla na podršku ni u torcidinom taboru niti kod prijatelja.
Imali smo Edi i ja nekoliko zajedničkih nastupa. Poslin svakog san se zarekla da više nikad neću s njim nastupat jer on te književne večeri uopće ne shvaća ozbiljno. Ponaša se ka da je to nanormalnija stvar na svitu, sist tamo pod reflektore a cili svit te gleda. Meni to nije normalno. Svi misle da bi meni to tribalo bit lako jer san komunikativna i jer mogu laprdat kol'ko ti duša oće. A ja se smrznen. Jer san ja u stvari jedan introvertirani ekstrovert.
Neki dan smo priko mejla nas troje išli dogovorit detalje okolo nastupa a prepiska je išla vako:
Edi: Drage moje,
Jel se trebamo šta dogovarat za Bookvicu?
Znam da će Marchelina izvest onu svoju točku na šipki (to uvik radi kad me oće zasjenit), a ja ću nešto jednostavno poput gutanja vatre ili hodanja na žici.
Patricija: Mislim da nam je dovoljno da se nadjemo 16.05. i malo dogovorimo strategiju.
Vec ste nastupali zajedno pa vjerujem da imate neke zajedničke točke, svakako izvedite jednu. Štanga
i gutanje vatre su poželjni. Osim toga, odaberite ulomak za čitanje (može po 2, za svaki slučaj).
Donesite knjige za prodaju, klub ce kupiti po jednu za tombolu.
Ako se još čega sjetim, javim se...
Obojima veliki pozdrav.
Marchelina: Narafski, jasno je da san prihvatila ovaj nastup samo da bi Ediju pomogla, tj. da dođe više svita. Moja bezgranična plemenitost je samo jedna od mojih brojnih vrlina. Zbog toga se Edi i drži uz mene, ja san mu idol, moralna vertikala, zakon, ustav i Tito.
Za ples okolo štange ću van još javit, naručila san u škveru izradu čelične armirane štange koja podnosi udare velikih masa.
Donit ću knjige za prodaju, a ti Edi ne moraš, ka da će ti to iko kupovat.
Drugarski pozdrav, pravi i jedini splitcki selebriti, Marchelina
Edi: Ma, ja bi rado donija koju svoju knjigu, ali cujem da je sve rasprodano
jebi ga
Marchelina ima pun podrum svojih, njoj se lako masit pa donit
a ako vec triba pomoc oko prodaje, mozemo objavit da cu se ja potpisivat na njenu knjigu (ka jedini nacin da se proda)
pisen ovo sa c i c, a ne sa c i c, jerbo znam da Marchelina ne bi razlikovala jedno c od drugog.
aj bog
Edi je poznat i po tome šta se dan prije nekog nastupa javi sms porukom negdi sa drugog kraja svita, štajaznan, iz Burkine Faso i uvjerava te da se ne tribaš ništa živcirat i da će on na vrime stić doma. Onda ga pitaš je li pripremija priču koju tribate zajedno čitat a on reče da to nije problem, da ćete to prije nastupa sredit. Ti mu kažeš "Edi, prije nastupa je SAD, a ti si u Burkini Faso!!" a on te počne smirivat i govorit da se previše živciraš i da to nije dobro za zdravlje. Onda sutradan stigne i doslovno 10 minuta prije nastupa piše kraj priče dok ti kraj njega hiperventiliraš od frke i treme.
I sad ti nastupaj s njim. Ma, isto mi je drag jer bez obzira šta je tako manit, kad mi triba prijatelj on je uvik spreman pomoć i dat prijatejski savjet. Koji god san problem imala, on je zna reć šta triba. Dava mi je savjete u vezi pisanja, u vezi treme, a bome i u vezi jubavi. Svaki put kad se nesritno zajubin njemu se žalin. Tako više neman jubavnih problema. Jer prije njegovih savjeta me je malo muških faćkalo, a poslin njegovih savjeta ne faćka me više niko, pa tako više neman ni problema. Neprocjenjivo, eto.
Post je objavljen 10.05.2012. u 10:06 sati.