Engleski lekari, izučivši brižljivo problem pušenja duvana, ustanovili su, da svaka popušena cigareta pušača košta 15 minut a života. U prošeku, prema statističkim po dacima, ljudi koji mnog o puše žive kraće od nepušača za
6 -7 godina.
Poznato je, da je međ u pušačima smrtnost od ra
znih uzroka dvostruko veća, nego kod nepušača.
Pušači u poređenju sa nepušačima češće pate od prehlada i alergijskih oboljenja. Proces izlečenja, posle oboljenja organa za disanje i hirurških operacija, kod njih
traje duže i često se javljaju komplikacije. Pušenje poveća va stepen rizika oboljenja od teških hroničnih oboljenja ili prevremene smrti, tj. čovek ne doživljava predviđeni ži votni vek. U broj ostalih oboljenja, tesno povezanih sa pu šenjem, spadaju peptični čir na želucu, ishemijska bolest srca, hronični bronhitis, emfizem pluća i druge, kod kojih uticaj duvana pojačava težinu toka bolesti.
Da bi sebi što bolje predstavili u čemu je štetno dej- stvo dima od duvana, istražimo njegove komponent e i nji hov uticaj na čovečji organizam.
U dim u od duvana sve materije štetno utiču na čo večji organizam. Od njih su najštetniji duvanski katran i nikotin. U 1 kilogramu duvana, koji čovek u prošeku po puši za mesec dana , ima 70 mililitara duvanskog katrana. Za 10 godina kroz disajne puteve pušača prođe više od 8 litara duvanskog katrana. Pri svim mogućnostima samo- zaštite organizma on ne može da se odbrani od takve ko ličine kancerogene materije, koja sistematski iz dana u dan dospeva u organizam. Pluća kod pušača u 50. godini života imaju iste promene , koje nepušači imaju tek u
70-80 godini života.
Eksperimenti na životinjama ubedljivo su dokazali, daj e duvanski katra n kancerogena materija i da podstiče razvoj raka. Radi obaveštenja napominjem, da su ćelije čovečjeg organizma, podvrgavajući se sistematski štetno m dejstvu, prinuđen e da se na njega prilagođavaju, deformi- šu i slično. Rezultat toga je da se one neprimetno , poste peno pretvaraju u ćelije potpun o strane naše m organi zmu - onkološke ćelije. Ako želite da u sebi razvijete ćeli je raka - redovno i što više pušite. Statistika potvrđuje da je taj „savet" tačan.
Rak pluća kod pušača sreće se za 20 - 30 puta če šće, nego kod nepušača; 96% obolelih od raka pluća puše duže od 20 godina, dok nepušača međ u obolelim od raka pluća ima 1- 2%.
Koeficijent smrtnosti od raka pluća na sto hiljada
stanovnika izražava se sledećim ciframa: nepušači - 4 čo veka, pušači koji puše manje od pola kutije cigareta dnev no - 52 čoveka, od pola do 1 kutije cigareta - 144, kod pu šača koji puše više od 40 cigareta dnevno - 217, tj. kod njih se rak pluća javlja za 63 put a češće, nego kod nepušača.
Kancerogeni duvanski dim javlja se i na drugim de-
1 ovima čovečjeg organizma. Rak usn e duplje, jezika, želu ca, jednjaka itd. kod pušača je približno 2 puta učestaliji, nego kod nepušača.
Nikotin iz duvanskog dima je veoma otrovna mate rija. Po toksičnosti on ne zaostaje iza cijanovodonične ki seline. Unošenje 1 miligrama nikotina kroz usta (oralno) predstavlja smrtn u dozu. Pri pušenju jedn e kutije cigare ta asimiluje se dovoljno nikotina da ubije čoveka. Samo zahvaljujući tome , što se pri dužem pušenju kod čoveka stvara prirodni imunitet , koji se suprotstavlja tom otrovu, i što asimilacija ne nastaje odjednom već tokom dana , ne
dolazi do trovanja. Ipak o štetno m dejstvu nikotina na or ganizam, posebno na njegov centralni nervni sistem, mo že se suditi po uticaj u koji ispoljava prva ispušena cigare ta: mučnina , povraćanje, hlada n znoj - simptomi su koji govore o trovanju ćelija mozga nikotinom, i do takvog tro vanja ćelija mozga dolazi svaki put, iako se organizam na nikotin prilagođava.
Nikotin razara nervni sistem, srce, pluća, jetru , pro- bavne organe i polne žlezde. Nikotin utiče na funkciju
čulnih organa, smanjuje oštrinu vida i sluha, otupljuje ču lo mirisa i ukusa. Smanjuje se i polna osetljivost. Kod mu škaraca, uporedo sa smanjivanjem polne osetljivosti, sma njuje se ili se bolno produžava dužina trajanja polnog ak ta, koji im takode ne pričinjava zadovoljstvo.
Osim katrana i nikotina pod uticajem visoke tempe rature iz duvana se izdvaja oko 30 štetnih materija: sum- por-vodonik, amonijak, azot, ugljen-monoksid i različita eterska ulja, međ u kojima je posebno opasan benzidin - stoprocentno kancerogen. U duvanskom dimu postoji i znatna količina polonijuma - 200, koji zrači alfačestice. Pri pušenju jedn e kutije cigareta dnevno čovek dobija do zu zračenja od 36 rada, stoj e 7 puta više od doze utvrđe ne sporazumom o zaštiti od radijacije. Duvanski dim štet no deluje na srce, krvne sudove, polne organe i na potom stvo. Ljudi, koji puše oko 10 godina, 3,5 puta češće bolu ju od nepušača. Hronični bronhitis dijagnostikuje se kod pušača 2 puta češće, a čitava grupa respiratornih obolje nja za 4 puta je češća, nego kod nepušača. Pušenje poja čava negativno dejstvo okolnih štetnih materija.
Pri pušenju zidovi krvnih sudova se skupljaju, a to, po pravilu, pojačava ili izaziva napad e koronarnih nedo stataka. Statistika svedoči, da pušači boluju od stenokar- dije za 13 puta, a od infarkta miokarda za 12 puta češće od nepušača. Osamdeset dva odsto bolesnika, koji dospe- ju u bolnicu sa akutni m infarktom, jesu pušači.
Pri lečenju napada stenokardije kod pušača najbolji lek je prekinuti pušenje. To je često dovoljno da bi se srce obnovilo.
Kod pušača se javljaju nepovoljne promen e u krv
nim sudovima, usled kojih često nastaje oboljenje perifer-
nih krvnih sudova - endarteritis obliterans (unutrašnje začepljenje). U početku bolest se ispoljava naizmenično m hromošću: pri hodanju se javlja oštar (jak) bol u listovima nogu. (Mnogi misle, da su listovi nogu - jednostavno mi šići. Ispostavlja se, da se na tim mestima nalaze životno važne tačke za organizam, koje u prvom redu reaguju na intoksikaciju od pušenja. Pri tom e u listovima nogu dola zi do posebnog prestrojavanja i oni reaguju na aktiviranje posebne funkcije organizma s bolom.) To je signal puša- ču da prestane da puši, inače će mu biti veoma loše, po što nikakvo lečenje pri pušenju ne pomaže već uzrokuje odumiranje prstiju na nogama i slične bolesti.
Pušenje negativno utiče na želudačno-crevni trakt. Ono stimuliše razvoj gnojnih rana (čireva). I u tom e ne ma ničega čudnog, jer dim aktivira dva procesa: vetra i žu či, a svojstva sluzi, koja zalečuju - prigušuje. Rezultat je da vetur - dim, pojačava destrukcione procese u ćelijama želuca i sprečava stvaranje zaštitne sluzi, a žuč - na račun (usled) nagrizajućeg dejstva dima povećava kiselinska svojstva želuca, koja razjedaju sluzokožu. Posmatranje bo lesnika obolelih od čira na želucu pokazalo je, da se pri pušenju smanjuje efekat lečenja.
U poređenju sa nepušačima muškarci - pušači u prošeku umiru od raznih oboljenja 15 godina ranije; od oboljenja koronarnih sudova srca - približno 18 godina; od hroničnog bronhitisa - 14 godina; od raka pluća - 11 godina ranije.
Pušenje izaziva teška oboljenja ne samo kod pušača nego i kod onih koji se sa njima druže, posebno kod dece. To su „pasivni pušači". Nepušaču je dovoljno da provede
1 sat u zadimljenoj sobi, da bi u njegov organizam dospe-
le štetne materije u količini, koja se sadrži u jednoj ispu- šenoj cigareti. Upravo zbog toga deca uzrasta do 5 godina u porodicama pušača obolevaju od različitih boljki u
73,9% slučajeva. U porodicama gde se mnogo puši nem a ni jednog zdravog deteta.
Pušači izgledaju mnogo stariji od svojih vršnjaka ne pušača. Oni imaju suvu, naboran u kožu, žutu boju lica i mlitave mišiće.
Razmislite o sledećem alarmantno m upozorenju
SZO: svaki peti čovek umir e od uzroka vezanih za pušenje!
Dijeta za pušače i pasivne pušače
U duvanskom dimu ima oko četiri hiljade hemijskih komponenti. Asimilujući se u krvi, te materije dospevaju u ćelije organizma i guše ih. Dalje, one postaju neškodljive i delimično se izbacuju iz organizma. Zato im se priključuju (sa njima se vežu) posebne materije organizma i izbacuju se u vidu isparljivih jedinjenja. Naravno, organizam usled toga gubi biološki aktivne materije koje su mu potrebne i stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na pušače, već i na one koji udišu vazduh sa dimo m od cigareta.
Istraživanja su pokazala, da pušači i ljudi koji se na laze u društvu pušača (pasivnih pušača) treba da upotre bljavaju više biološki aktivnih materija. Oni treba da jed u više povrća, voća i monolitni h prekrupa (posebno prokli- jalog zrna), da piju sveže sokove od povrća, što će obezbe- diti organizmu dovoljnu količinu vitamina i minerala.
Svaka cigareta uništava 25 miligrama vitamina C, a svaka kutija cigareta oduzima iz organizma pušača 500 miligrama tog vitamina.
Da bi se dobio betakarotin, koji se u jetri pretvara u vitamin A, pijte sok od šargarepe. Taj vitamin jača sluzo- kožu pluća i drugih organa.
Tkiva pluća štite vitamini E i B ]2 , folijeva kiselina i minera l sclcn. Svega toga u izobilju ima u proklijaloj pše nici.
Izbegavajte masn u hranu : ona pogoršava asimilaci ju biološki aktivnih materija. Manje pijte alkohol je r do punski opterećuje organizam, a u kombinaciji sa puše njem narušava zdravlje.
Post je objavljen 30.04.2012. u 23:27 sati.