Pitaju me dobri ljudi zakaj Sanjaizsvihpostova ne piše svoj blog.
To se nemre prepričati. Makar me nagovara nek pišem na svoj blog, veli ono - boli ju batak, i tak tajni nema; velim joj lepo da je to jednostavno neprepričljivo!
Majka (a jedna je majka!) završila na Jordanovcu s nekom upalom pluća. Ima dana kad je normalna i samo vređa i prigovara (normalno stanje) a ima dana kad pita – kak se ja zovem i di sam ja to???
Navodno imala šećer i niski tlak, kad su ju zaprimili - doktorica si kosu čupa, da koji idiot joj je prepisal 4 lijeka za sniženje tlaka a fala bogu kaj nije i na inzulinu, šećer je idealan, pa još za te godine!
Napravili joj emboliju pluća i gastroskopiju (to je njena verzija, napravili su joj u dva navrata bronhoskopiju, stara se ponaša ko da su ju škakljali, to žilavo boktenemarad!).
Pa se čudi majka (a jedna je majka!) Glorija - kaj joj ne daju pušiti. Da to tu u bolnici sve kurve!!!
Pa je htela pobeći iz bolnice (inače nemre hodati i fort jauče i jamra, drhti joj ruka dok pije vodu za ljekovima, a kad niko ne gleda, sukne pol litre ko da je gemišt a ne voda iz pipe). Vlovil ju portir na izlazu.
Pa zove Sanju svakih 20 minuta: 1.Da je đubre pokvareno i da joj godinama nije dolazila (Sanja joj ide prije posla i nakon posla, često i izlazi s posla zbog nje); 2. Da ona neće više biti tu kod svekrve (koja je umrla prije 15 godina) i da di je taj fikus (ukraden 1982. iz stana di je prije stanovala).
Nakon 20 minuta javlja da je ovo neki kupleraj, da tu ima neka soba di leži neki muškarac i da stalno dolaziju sestre i da sve pršti od seksa.
Za 20 minuta javlja da se i svekrva negdi troši i da ona oće van iz tog doma (u međuvremenu je “shvatila” da je u domu) i nek je fura natrag u stan u Draškovićevoj (inače stanuje u Dubravi).
Za 20 minuta (Glorija ipak ima neki osjećaj za vreme): da kad je umro njen muž (Sanjin tata, prije 22 godine). I kak se on ono zval??? Ivo, koji Ivo, Sanja, a kaj je on meni bil?
Onda je konačno završila doma, nakon Jordanovca, i kad ju je ova smjestila i dala ljekove (o čemu priču može samo Sanja pisati) onda ju pita: Čuj Sanja, a kaj si ti zapravo meni, ti si tak dobra.
Veli Sanjaizsvihpostova – Gle Seka, sve, al sve bi prošlo, sve bih ja podnesla, al da mi SAD prvi put u životu veli da sam dobra, a kaj je izvodila to ne bi stalo ni u knjigu debljine knjige Ana Karenjina.
Tak do jučer.
Zove Sanja maloprije i smije se, reko čuj na čemu si, Sanja, pak je neko izvanredno stanjeeeeee!!!! Sanja!!!???!! SANJAAAA!!!???!!!
Sanjaizsvihpostova: Na normabelima i ketonalu forte, hahahahah, e stara je opala i noga joj je u nekom neprirodnom položaju, plava, natečena... hahaha.
Ja: Pa si zvala hitnu? Čuj Sanja da nisi ti opala na glavu?
Sanja: Ko da i jesam, je zvala sam hitnu, jasno: pitali su jel stara u nesvesti, a nije, dobro, bumo došli, evo prošlo sat vremena nema ih. Stara kad je opala zvala me, ja alarmirala susede nek ju podignu dok ja stignem. To ti je ona namjerno pala, ima tu jedan mladi zgodni sused pa je stara zato opala, da ju on diže. Stara ima 45 kila al troje ju je dizalo, samo kaj nisu zvali dizalicu iz kak ono 5. maja??? Velog Jožu... Hahahah
Ja: Sančo kak se to zajebavaš, pa nisi normalna. Pa jel ju boli?
Sanja: Pa boli ju, joj Seka ti ko da si iz Diznilenda! Je, dala sam joj ketonal forte, a ona je već splanirala kak ću ja, dok je ona u bolnici, ono kužiš ja - u časovima dokolice, za vreme pauze na poslu doći tu u stan, promijeniti parket i oprat sve tepihiće (zbog čije količine je i pala, ima ih više nego najzagriženija muslimanska kuća). A u međuvremenu bih mogla promijeniti drvenariju, presložiti i zakucati namještaj, a mogla bi i pofarbati stan. Mogla bi i balkon proširiti. Kak je kupaona vriti, mogla bih ja i instalacije promijeniti (hahahaha – priča Sanja).
Ja: Isuse. Pa Sanja kak je to tebi smešno. Isuse.
Sanja: Mama, sam ti rekla kaj bu Seka rekla – Isuseeee?? A niš ti ona ne veruje, ona je ko ti mama, samo ga fort zove, a nekad viče i – Tito dragi! Hahaha.
Ja: Pa kak se moš smijati (meni već naravno suze od smeha idu, moje dete zuji i odlazi, nemre to više slušati i još gledat moju facu)
Sanja: Pa moram se smijati, evo staru si zabavljam, jedna je majka (ak je to pojam majke, niko više ne treba rađati) nemrem se plakati jer bu se i ona plakala. Mamaaaa, nemreš ni sediti, kam se dižeš!?
Ja: Pa kam se diže, Isuse?
Sanja: Ha, ha, ha, ha, ide na balkon da vidi jel dolazi hitna.
Ja: Pa buš ju pustila?
Sanja: Kaj bi ju i držala, pa nemre se ni okrenut na krevetu!
Ja: A da se prošećete po kvartu dok dođe hitna?
Sanja: Pa je, mogli bi ih dočekati dole u Pizzeriji, hahahah.
Ja: Sanja, ja bum proljev dobila od tebe, kaj si popila, zbiljam te pitam.
Sanja: Daj nemoj batje, stara me gleda, evo sad i ona pita kaj sam popila, zamisli da dođe hitna i nađe mene pod normabelima, ketonalom i rakijom pa da imaju odma dva pacijenta.
Ja: Gle pa kaj su ti rekli još?
Sanja: Rekli su da nema za mene mesta u njihovom prevozu al nek svakako dođem za njima, hahah, kak oni to misliju, da bum trčala iz Dubrave do Traume za kolima hitne pomoći, pa je, mogla bi se rolati, jebate, a ja nemam ni romobil (na scenu “Sanja na romobilu” stvaram nemoguću sliku u glavi i žalim kaj nemam talenta za crtanje).
Ja: Sanja, imam ti ja vezu u Vrapču..... (možda je veza već umrla, al nekaj moram reći)
Sanja: Znam, znam, tam stanuje Božo Konj, al on je tak lud da se zbog njega ne želim ni napiti. Mamaaa, nemreš nikam, mama opala si pogleč si nogu sva si natečena i plava. Ne, nedemo frizeru, jučer te unuka vodila. E, ne da se majka (a jedna je majka) šišati, da to nije ženstveno imat kratku kosu.
Ja: Sanja, ostavi ju u bolnici, možda se opet uda (Sanjina mama se do 27. godine udavala 4 put i zdržal ju je samo Sanjin tata, kog je dotukla maltretiranjem, veli Sanja, stari se spasil kaj je umro).
Sanja: Gle Seka jel ti ovo čuješ, hahaha, da treba promijeniti pločice u kuhinji, da nisu pasent s namještajem. Evo Seka, imaš izvješće, bum ti se javila. I da znaš, kad staru sredim tebe bum prijavila u starački dom, nebuš ti meni moju Kiki zajebavala, (ja - moju kćer) za onog mulca (mog sina) me ni briga, al Kiki nebuš zajebavala ko moja stara mene, hahah. Al jedna je majka! E, gle kak me gleda, pita me di je Vlado (šogor koji ima 8 banki i dolazi redovno doma pojesti sve kaj je Sanja ujutro skuhala staroj. Jedan dan - kak je čul da Sanja dolazi ranije zbrisal je da se ne sretnu da ona ne prokuži ko sve pojede, i 80-godišnjak zaboravil i štap i jaknu, hahahah, a tabakeru, crnog konja i sat, nije, nema).
Ali veli Sanja: Seka, nemoj batje, hahahah, aj pa ti se javim. hahah
Ja: E javi se, čuj kakve si sreće bu ti još cigla opala na glavu na izlazu. Doduše, s tolko mase frčkave kose na glavi bu ti se od bulje odbila i vratila na mesto otkud je pala! Hahahaha (prelazna histerija). Ajd pa se javi, hahahahahah
Sve manje vjerujem u bilo kojeg boga. One zadnje zadrške su se rasplinule. Od petka popodne sam spavala bez ikakvog stimulansa, samo sam deci skuhala jelo i obesila veš.
Kad to sve završi školu i konačno odem u penziju, pa kaj bum i ja takva? Kaj me briga! Jedna je majka!
Prijatelji stari gdje ste?! Poslala sam ludoj Sanji sms da javi ak kaj treba, da bum platila i ZET-ovu kartu do Dubrave i natrag, otkazala zakazanu kavu, kaj da joj radim, kak da joj pomognem? Prodaje stan da bi staroj plaćala dom, a stara sad, eto baš sad našla opasti! Oj živote, oj živote.... nešto kaj ono ljepote, šta!? (Isuse?)
Ovo ide pod humor, kad je već i Sanji smešno - od jada. Kaj mogu kad nema rubrike "Jedna je majka!?"
Post je objavljen 29.04.2012. u 13:50 sati.