Ne osvrći se nikad i ne misli često na neku davno pređenu stazu
jer sve što je bilo više biti neće i svi smo mi ovdje samo u prolazu.
Ne plači za igračkom što je slomljena,jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci,
sudbina je ona koja konce vuče i kada smo srećni, i kad smo na muci.
Ne, ne misli nikad da je moglo drukčije ne tuguj za cvijetom što u tebi vene,
jer sve tvoje tuge, kad proleti vrijeme biće jednog dana samo uspomene.
Ne čeprkaj mnogo po prošlosti svojoj i ne skupljaj po njoj mrve prošle sreće,
jer i mi smo mrve pod nebeskom kapom i sve što je bilo više biti neće.
Ne žali za nekim koga više nema,nego reci samo: lijepo nam je bilo
Sačuvaj ga negdje u sjećanju svome,kao ptiće što se na dnu gnijezda skrilo.
Ne žali za vinom što je proliveno i ne skupljaj stakla polomljene čaše,
jer jedino mozeš da ozlijediš sebe,a vina još ima prepune su flaše…
Ne osuđuj život, ne proklinji snove,ne tuži za srećom što je nekad bila.
Tek treba da sanjaš! Tek treba da letiš!A tebi još nisu polomljena krila.
I ne misli nikad da ne može bolje,da ne može ljepše, da ne može više,
jer ti si još uvek na početku knjige,koju ovaj život otvara i piše.
Ne gledaj daleko i ne traži zvijezdu,što se negde sjaji na nebu visoku,
jer zvijezde su lijepe ali su daleko,a najlepša zvezda sija u tvom oku.
I sve što je sada biće samo prošlost,niko od nas ne zna šta ga sutra čeka,
a sreća je možda odmah tu, kraj tebe,ni zauvijek prošla, ni tako daleka…
Post je objavljen 21.04.2012. u 17:22 sati.